I šta je bilo??!!

Tekst koji ćete pročitati objavila sam u julu prošle godine. Prosto sam želela da ga pročitate, već je 6:3o ujutru, budna san već dva sata… Na današnji miting neću otići zbog svojih ličnih ubedjenja i zato što mi je dosadilo da od strane vlasti budem silovana. Peosto ne mogu da budem Kosovka devojka. Ne mogu.

Kad god u ovoj eri političkog prepucavanja i političke pameti čujem da je nešto istoirijska istina, a čujem, počesto, ja se bukvalno prenerazim pošto je opšte poznato da je istorija najveća laž na svetu a da je uglavnom pišu pobednici. Sad , kako su oni došli do pobede ostaje misterija. U svim vekovima, svim ratovima, svim zemljama… Neka je velika prevara u pitanju al’ koja još niko ne zna. Inače bi smo svi bili pobednici. Mislim, mi koji smo gubitnici u svim mogućim kombinacijama.

Neću da tupim o Kosovu… potrošeni su svi argumenti. Ko god ne zna o čemu će on o Kosovu i svetoj glavi cara Lazara. Da bi se rešilo ”pitanje Kosova” treba prvo da se reši zagonetka kako i kad to Kosovo postade albansko. Ako se to otkrije mož’ biti i da se nađe rešenje… ovako ništa.

Je l’ znate po čemu ja pamtim Kosovo, ono Kosovo kroz koje sam godinama prolazila na putu za Grčku?

Na Kosovu je, s obzirom da je uvek bilo dvojezično područje, na ulazu u svako mesto, a i na izlazu, stajala tabla na kojoj je na srpskom i na albanskom jeziku (tad smo bili ubeđeni da je to šiptarski jezik) pisalo u koje mesto ulazite ili iz njega izlazite. Taman što bi postavili te table, Šiptari su iz pakosti, obesti a nadasve iz ubeđenja da je Kosovo njihovo precrtavali onaj naziv na srpskom. Srbi su, da im se osvete, isto to radili sa nazivom na albanskom tj. šiptarskom. I tako smo mi putovali kroz Kosovo a pojma nismo imali ni gde ulazimo ni odakle izlazimo.

Vraćajući se iz Grčke, moja majka je, godinama, molila mog oca da uspori da bi nas decu odveli da vidimo Muratovo tulbe. Na sve to, on bi joj odgovarao: ”Jebalo te Muratovo tulbe, daj da za videla izađemo sa Kosova.”

Eto, još u to vreme, polovinom osamdesetih, dok je drug Tito, onaj Tito što je kumovao svakom Albancu koji je napravio fudbalski tim nije bilo pametno zanoćiti na Kosovu.

Predsednik Socijalističke omladine Jugoslavije bio je Azem Vlasi. Bio i meni mada ja sa socijalističkom omladinom nisam imala ništa. Da je bio Albanac, pojma nisam imala. Za mene je, kako god da se zvao, bio čovek, omladinac ‘oću reći, koji živi na Kosovu. Posle je ispalo nešto drugo i eto, imam u biografiji da mi je jedan Albanac bio predsednik samo zato što sam u to vreme imala osamnaest godina. Niko me ništa pitao nije.

Posle je taj onaj isti drug Tito umro, malo drugačije nego Murat na Kosovu, a oni fudbalski timovi kojima je kumovao su se odrekli fudbala i postali neke formacije, što vojne, što paravojne. Bar se tako govorilo.

Odmah po njegovoj smrti odjednom više u prodavnicama nije mogla da se kupi ni kafa, ni deterdžent, ni pomorandže, ni mnogo štošta drugo, k’o da ih je on proizvodio. Al’ svega toga je na Kosovu bilo koliko vam duša ište. Šuškalo se da se čuva mir. Od kad je mir, bilo gde u svetu, zavisio od kafe, deterdženta i južnog voća meni ni do dan-danas niko nije objasnio.

Onda su nekio rudari (Albanci) uleteli u jedan rudnik i zabarikadirali se a njihova braća Slovenci su održavali skupove podrške na kojima je kao simbol saučesništva i ”bratstva” dominirala Davidova zvezda. Tako su Albanci, odjednom preko noći postali Jevreji a mi Srbi smo, ne preko noći – to je ipak period od nekoliko sati, nego dok su (Slovenci) izgovorili ”keks” postali budale. Onako prećutno.

Nekako u to vreme desio se i čuveni ”Slučaj Martinović”. I sad mi je muka kad se setim čitave ujdurme oko tog slučaja. Oni koji se sećaju – sećaju se. Oni koji nemaju pojma o čemu se radi neka prime moje izvinjenje u ime svih onih koji su se tim slučajem bavili, od advokata do psihijatara, ali mene je sramota da pišem o čemu se radilo. Ako je gospodin Martinović još živ, odavno ništa nije napisano ni o njemu ni o njegovom ”slučaju”, iskreno se nadam da je ostao ”pametan u glavu”. Ako nije, iskreno se nadam da je preminuo pametan. Ako nije, neka mu na onom svetu ne bude žao. Biti pametan u ovoj zemlji i nije neki uspeh.

Eto, po tome pamtim sveto Kosovo. A večeras čuh kako Albanci ne mogu referendumom da se izjasne o Kosovu, velikoj albanskoj državi, ili šta već to treba da bude. Jel? Pa, koliko se sećam tako se pričalo i za Crnogorce, podsmevasmo im se, smejasmo, pričasmo viceve, pa šta bi? Dobiše Crnogorci i državu i more, i Lovćen, i Njegoša a i jezik. Sa’će i rečnike da napišu. I crnogorskog jezika, i manje poznatih reči i izraza. Tim rečnicima će nam valjda objasniti šta im znači ono ”Da jebe oca!” Mislim, jel im to neka zakletva, šta je? Al’ šta god da je, uspelo je.

Mi, Srbi ćemo o tome pričati viceve. K’o i do sad. Al’ slabo se nešto smejemo.

Što se Kosova tiče… Da je sveto – sveto je. Da je srpsko – srpsko je. Bar ja verujem u to. Da su Srbi 1389. na Kosovu poštedeli zapad (onaj zapad preko Dunava) od nabijanja na kolac, poturčivanja, turcizama i ostalog – trebalo bi da je istorijska istina. Da zapad treba Srbima da se zahvali zbog toga trebalo bi da bude istorijska posledica.

Al’ od svega toga nema ništa. To što me na televiziji, svake večeri, ubeđuju da ću se sutra stideti pred svojim detetom zbog Kosova ja ne mogu da prihvatim. Prvo, niko me ništa ne pita. Drugo, svaki političar (zanimanja li???!!!) zna šta je rekao Polt i kako se zove ono albansko selo gde je Bušu ukraden sat a malo njih uopšte zna o čemu pričaju a još manje kako da sprovedu ono o čemu pričaju.

Oni samo vole da pametuju i da se slikaju. A ja ne volim takvima da budem Kosovka devojka. Ako pristanem, ”sutra” ću, ako nešto krene po zlu a krenulo je, morati da čupam kose, da se stidim i prihvatim na sebe krvicu samo zato što sam deo ovog naroda.

Gospoda političari će kao i uvek izvući dupe.

Biće šokirani, uslovljeni, nemoćni i prevareni od opozicije to jest pozicije. Kao i do sad.

Kome ja da se žalim što sam nemoćna i prevarena? Što nikad nisam videla Muratovo tulbe?

Što nikada nisam videla Prištinu? Ili možda jesam a nisam imala pojma da je to –to?

I mislim… koga ja, u stvari, od svih ovih što su mnogo pametni da napojim vodom kad budu tresnuli dupetom o ledinu?

Samo jednog neka se paze – neka strogo vode računa da to bude baš ledina. U suprotnom će teško dokazati da nisu sami sebe namestili.

Ovde su montirani procesi u modi.

20 Responses to “I šta je bilo??!!”

  1. Komentar je bio predugačak, pa sam ga stavila kao post kod sebe

    http://charolija.wordpress.com/2008/02/21/e-bas-necu-da-cutim/#comment-315

  2. Izvini, da nisu moj tata i tvoj tata nekakav rod? Tacno znam i situaciju i recenicu. Zagrcnuh se od smeha. Izgleda da su sve tate imale istu misao u glavi na pomen “Muratovog turbeta”. Kako ga sto pre proci. Mislim da bi od svega ovoga mogao da se napravi jedan fanstastican tragikomicni strip.

  3. Tresla se gora rodio se mis. Zalosno je i bolno sto mi trosimo svoje dragoceno vreme na sve te govore i predavanja i laprdanja o Kosovu,znalo se pre 15 godina da je Kosovo prodato .

    Njega nema pa nema.

  4. Carolija, hvala i ovde.

    Atol, ao mi, majke mi, sto ne videh to Muratovo tulbe, jebi ga, kako stvari stoje necu ga ni videti.

    Zmaju, nema ga. Meni je to jasno. I ne dam sebe vise. Ne dam. Necu jedan korak da napravim zbog ovoga. Ili, ne bar ovakav na kakav pozivaju.

  5. Ja stvarno mislim da je Srbija na svojevrsni nacin postedela Evropu od raznih stvari 1389. Isto tako venem od zelje da se sada nadje neki Obilic koji bi mene, moju porodicu i ostale Srbe postedeo od nabijanja na kolac nacionalne svesti. Stvarno ne mogu vise da trpim silovanje “zutim limunom”-gore nad nama srpsko je nebo, na njemu Srbin sedi Bog…e, moji Srbi…da imamo malo vise muda,a malo manje retoricko-japajajskih sposobnosti, bolje bi nam bilo.

  6. Ovo danas je nekako nacional-utopija. Not my cup of tea. Meni se ovo cini da je ovaj trenutak prilika da ovu silnu energiju i frustraciju ispraznimo na sredjivanje sopstvenog sveta, onog koji realno mozemo da kontrolisemo. Dotle ce se glave ohladiti i indukovati nove ideje po svim, pa i kosovskom pitanju. Dakle, spustiti transparente, podici potrebne tuzbe i okrenuti se promociji dobrog zivota na dobrom temelju koji nam je ipak ostao.

  7. Magi, ja godinama pokusavam da odgonetnem ko je dojavio da su Srbi sisli direkt sa neba, ili po cemu smo posebni, ili sta mu to ynaci ”nebeski narod”.

    Drnch, taj temelj se ljulja, na zalost, zbog svih onih koji bi da nas drze u nekom proslom vremenu i prohujalim godinama. Osecam se kao da se vrtim u krug a realno moj zivot nije takav, realno sam zadovoljna a opet nesto me zulja. Duboko unutra imam samo osecaj da zelim da se izdvojim od svega a opet ne mogu.

  8. Mahlat hvala tebi, što si me podstakla da kažem ono što mislim. Jedino po čemu mi je Kosovo ostalo u sećanju je ono što sam već tamo rekla i po tome kako smo ”trčali” preko Kosova da nas ne uhvati mrak!

  9. Da, i sada treba nešto da osećam. Da se razumemo, ne slažem se sa ovim otcepljivanjem , samostalnošću, kako god se to zove ali ali parče zemlje bez naroda ne znači ništa. Čitav dan razmišljam koliko smo učili u školi, i danas deca to uče – pretkosovski ciklus, kosovski ciklus, nama je skoro kompletna mitologija nam je zasnovana na Kosovu a onda se samo setim i toga da sam išla na ekskurzije u osnovnoj školi pa u srednjoj… Nikada nas nisu odveli na Kosovo. Nakada! I o čemu da pričamo???

  10. Nas su vodili na ekskurziju u prvoj srednje i bukvalno smo morali da budemo izolovani, da nam se ne bi nešto desilo i da ne bi došlo do nekih problema.

    Naravno da se ne slažem sa otcepljenjem, ali mislim da je o tome moralo mnogo pre da se razmišlja. E, a ove naše stoke političarske, sada hoće da ulažu u Kosovo. Sada kada više nije srpsko ni na papiru.

  11. Da, a citav dan gledam reportaze o Srbima sa Kosova i o tome kako zive. Danas su se setili!

  12. A to kako zive ti nesrecni i nalagani ljudi posebna je prica. Tek zbog toga bi neko trebalo da odgovara. Mogli bi ovi sto setaju danas da se organizuju pa neku konkretnu pomoc da pruze?

  13. Mnogo volim Srbiju, ali ste pretjeraste brate:(
    To što će svi da vide na snimcima kakvi su vandali Srbi je strašno. Užasnuta sam slikama koje sam vidjela. Da li ste/smo svjesni svoje nesvijesti..
    Mogli su na mitingu pustiti bijele golubove, mahati zastavicama, bilo šta, bilo šta,samo ne paliti, rušiti, pljačkati, povrijeđivati…
    Na ulasku u Zvornik ima jedna tabla na kojoj piše “Teško Bogu sa nama Srbima”..
    na nesreću pokazaste/smo da smo pećinski ljudi.

  14. hej, kada god kod tebe citam tekst dobijem zelju da stosta prepisem od tebe… sjajna si! nemres bilivit!

  15. Mahlat danas mi zvizdi u usima a juce sam bila nema i zaledjena dok slusah one budale na tribini…

  16. Ja ne znam sta danas da kazem, zaista. Ako su ono juce bili borci za Kosovo, ako se onako, razbijanjem, kradjom, tucom i paljenjem bilo sta brani i jos dobija opravdanje, sta reci??? Onda sam ja traktor s tri brzine unapred ali sa sest u rikverc.

  17. Danas… samo praznina.😦

  18. Charolija, znas kako, citavo jutro razmisljam kako me godinama ubija jugonostalgija, kako onda nisam mogla da verujem sta se desava, kako je jedan grad moje duse odjednom postao inostranstvo a ja dete iz mesovitog braka sto dotle niko nije pominjao, kako mi je neko ili nesto oduzelo pogled kroz prozor iz tamo neke kuce, na tamo nekom moru koje vise nije bilo moje I danas patim zbog toga, svoje prijatelje sa kojima sam odrasla sam morala da trazim preko neta, godine su prosle dok se nismo ”pokupili”, godinama nismo mogli da se cujemo telefonom. Sta je za mene da izgubim i Kosovo koje ne poznajem i koje nemam u secanjima sem ovako kako sam vec napisala. Moju prazninu zamenjuje bes. Ne mogu da shvatim koliko god da mi objasnjavaju, nivo gluposti ovog naroda kojem pripadam. Nemerljiv je. Nema te skale.
    Sinoc sam slusajuci premijera bila u totalnom soku, ko je on da govori u ime svih nas i sta je to cime drzi naseg Manje zlo predsednika u saci? Neka afera, mrlja na biografiji. Jebem mu mater, neka izadje i neka kaze. Onolika Amerika oprosti Klintonu pusenje u ovajnoj sobi oprosticemo i mi ali daj vec jednom da krenemo dalje. Ne pristajem vise da zivim u ovakvoj zemlji sa ovakvom vlascu. Ja ne. Onima koji su sinoc otisli na ono sto je bilo sve samo ne protest protiv odvajanja Kosova, pateticno do bola mogu samo da izjavim saucesce. Dosta mi je svega, ratova, prica o tome da smo potlaceni i okupirani, dosta mi je. I, na kraju, da se meni licno desi da mislimdrugacije od svih ostalih sela bih i duboko se zamislila ko je lud, ja ili oni. NIsam sigurna da sam bila jasna pisuci ovo al’ nje ni cudo. Trenutno imam inspiraciju za roman. I jos nesto, juce sam prvi put cula rec ”moleban”. Da li je to neka specijalna molitva sa politickom konotacijom, koji je to djavo? Ko se sve sinoc ugurao u Hram Sv. Save cudi me da se nije srusio.
    Savet je bio da idemo putem svetosavlja!!! Da ih je neko pitao kakav je taj put teska posla da bi znali.

  19. I jos nesto, jbg, samu sebe komentarisem al’ sta cu. U nedelju mi je godisnjica braka. Prva. Htela sam da napisem post o tome kako sam ja, zakleta neudata, resila da se udam. I da zamolim za pomoc sta svom suprugu da poklonim tog dana jer mi nista pametnije ne pada na pamet sem medalje za toleranciju i trpljenje svoih mojih ludila. I naravno, trpljenje moje cerke ljubimice. Zbog toga, nas troje danas odlazimo na vikend, necu da dozvolim da mi ovo prodje u duhu ovoga sto se desava. Ne dam vise sebe. Ni minut svog vremena koje prolazi i ne vraca se. Upadam i sama u patetiku al’ to je nemoguce izbeci isto kao i politiku.

  20. Draga Mahlet, kažem praznina, jer upravo ne dam da mi više i jedan minut prođe u razmišljlanju o bilo čemu, sem o lepim stvarima. Bes jeste prava reč, ali kad pobesnim onda se osećam još više nemoćnom da bilo šta promenim. Nismo mi krivi što smo rođeni ovde, a da bismo ostali normalni i svoji, samo nam je ostalo da budemo pozitivni po pitanju svog ličnog života i da taj isti život izolujemo što više od uticaja sa strane. Koliko god možemo!!!

    Lepo se provedite za vikend. Ne znam baš dal’ ćeš naći tu medalju za toleranciju, ((jedino ako nisi naručila da ti je naprave) (Odlična ideja!!!)), ali biće njemu i dovoljno da te vidi nasmejanu i srećnu! Grli ih i ljubi jako!

    Od sada pišemo samo o lepim stvarima!!!😀

    Pozz

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: