Archive for March, 2008

Nekom cveta cveće a nekom mesečina

Posted in Uncategorized on March 30, 2008 by mahlat

Noćas sam mesečarila (taman k’o sad), u društvu, doduše, što mi se retko dešava, i to mi je pomoglo da shvatim da je nesanica uzrokovana Mesecom kome je dosadno pa traži moje društvo ipak bolest sa kojom mogu da živim. Mesec ionako ne mogu da oteram ili izbrišem sa neba tako da bi proces izlečenja bio dug, iscrpljujući i bolan. Ili za Mesec ili za mene. A i za vas, bogu mi. Bez mene bi ste i mogli. Nestanak Meseca bi vam, već, poremetio živote i planove s obzirom da ga svi imate u natalnim kartama.

Stoga, elem i daklemmm, po završenom noćašnjem mesečarenju, taman kad sam se spremala da uletim u krevet i prespavam jutarnji program, iznenada, i nepozvana, uleti mi u uho pesma ”Brushalter”. To vam je usud kad živite u zgradi, ima da slušate i što vam se ne sluša i što vam na pamet ne bi palo, kroz zatvorena vrata i prozore kad god se neko porodi, proslavlja neki rodjendan il udaje ćerka, nema veze, ima da uleti pesma. Šta ćeš drugo nego da se praviš da uživaš. I tako uživajući, padne mi na pamet kako bih mogla da obučem svoj ljubičasti brushalter (crveni nemam, ljubičasti je krajnji domet mog ulaganja u moj seksi izgled), skočim na krevet i priredim mužu jutarnje iznenađenje sa sve skidanjem brushaltera. Odustala sam iz samo jednog razloga, moj muž po buđenju (ujutru,u podne, u po noći) ima pogled kita ubice i amneziju praćenu dezorijentacijom u vremenu, prostoru i našem braku. Imala bi dva sata da mu objašnjavam šta ‘oću.

Ne skinem brushalter jer ga nisam ni obukla i tako golosisa odustanem od uletanja u krevet, skuvam kafu i duboko se zamislim nad svojim životnim, egzistencijalnim, društvenim i seksualnim dilemama.

Stoga, elem i daklemmm, imam nekoliko pitanja na koja bih volela da dobijem odgovore. Il’ od Frojda il’ od vas. U slučaju da mi Frojd ne odgovori smatraću da sam beznadežan slučaj a u slučaju da mi vi ne razjasnite šta mi je, smatraću da sam izgubljen slučaj.

Stoga, elem i daklemmm:

da li to što meni pada na pamet skidanje u vreme kad moj muž spava znači da nismo seksualno kompatibilni

da li to što nemam crveni brushalter znači da nisam seksualno motivisana

da li to što moj muž meni nije kupio crveni brushalter znači da ima neku drugu kojoj je kupio

da li to što se ja zanosim da imam ”grudi, lepe čvrste” znači da sam duhom mlada

da li to što se u mojoj natalnoj krati u istoj kući, to jest prvoj, nalaze Sunce, mlad Mesec i Venera ima veze sa mojim seksualnim dilemama

da li to što tražim društvo u doba nevinog mesečarenja nešto znači

da li to što moj muž nevino spava a ja mesečarim ima uticaja na društveno-političku situaciju

da li sam ja na ovom blogu zbog svoje primarne ili sekundarne neuroze

da li to što se moje želje u meni a realnost izvan mene utiče na rajski san davnopočivšeg Frojda

da li je to što sam dala saglasnost da se nadamnom vrši izlečenje ”zaboravimo nerealno – živelo realno” spada u nadrilekarstvo, alternativno lečenje ili blogoterapiju

da li će nekada da mi izraste penis

????

Zahvalna do neba i realnog

neurozno-nesvesna-afektivno-agresivna-histerično-otporna-večeras-malo-blogovski-zalutala

mahlat blogovski iliti alter ego realno konkretne.

P.S.

Inače, ljubimac spava. Oooodavnoooo! Snom pravednika napadnutog alergijom. Pečatiran po celom telu.

Ja mu postavila dijagnozu odma’ – Dušo, na mene si alergičan, zasitio ti se organizam. Kad ono jok! Duša mi alergična na cvetanje tako da ćemo kolektivno sedeti u kući dok ne precveta svako moguće drvce.

To znači da ću ja malo više piti zbog povećane koncentracije ludila po metru kvadratnom.

To samo da znate ako budem bulaznila ovde.

zena-pravi-tortu.jpg

 

 

Advertisements

Ko si ti

Posted in Uncategorized on March 28, 2008 by mahlat

Ko si ti, često me pitaju. Oh, da bi ste mogli da mi postavite tako drsko pitanje morali bi ste da se predstavite, ali ne imenom i pezimenom nego nečim što bih mogla da razumem.

Jer, iskreno rečeno, ja ne umem da se predstavim onima koje ne razumem.

Možda da probam, da nahranim vašu glad…

Recimo, ja sam jedna žila kucavica – živim.

Recimo, ja sam kap krvi zgrušana na površini rane i ako samo zagrebete noktom ponovo ću postati reka.

Recimo, ja sam misao koju osuđuju što se množi.

Recimo, ja sam stara, prašnjava, polica puna bespotrebnih uspomena.

Recimo, moja kičica je uvek spremna da nacrta masku.

Recimo… ako vam kažem ko sam da li ćete me i dalje voleti?

Sama sa detetom

Posted in Uncategorized on March 26, 2008 by mahlat

Kad žena u ovoj zemlji reši da rodi dete i ne uda se, to jest reši da živi bez one neophodne statusne polovine – muža koji joj daje kartu upola cene za društvo ”poštenih” žena, automatski sebe osuđuje na dve stvari: da bude meta i budala.Meta – startuju je i Kurta i Murta, i ortaci mlađeg brata, svi – bez izuzetka. Obično im je nemoguće objasniti što neće kad već nema nikoga ko joj steže lanac oko vrata. Logičan zaključak – žena neće samo kad ne sme. U svim ostalim slučajevima hoće. Oni kojima nije dala pokušavaju do besvesti ne verujući da može da drži stisnute noge.

Budala – ako je i uspela da noge drži i održi stisnutim (kad neće) nije uspela da izbegne silovanje svojih udatih ”prijateljica” koje to silovanje rade svakodnevno, uživo, telefonom, svim mogućim sredstvima koja su im dostupna. Siluju jednom, jedinom rečenicom: ”Ti si najpametnija na svetu! Živiš sama sa detetom, boli te dupe!”

Samoj sa detetom je nejasno kako to živi sama a sa detetom i kako je to boli dupe.

Jer, same sa detetom nemaju vremena da ih boli dupe. One samo malo više moraju da ga stisnu da bi obezbedile sve što treba, nisu ni svesne da li ih boli ili ne.

Ako (Sama sa detetom) pokuša da objasni (udatim ”prijateljicama”) što sa nekim nije htela reći će joj da je glupa, budala i šta, bre, nije mogla, što nije popila nešto. Logičan zaključak je da ni udate žene ne mogu uvek ali da onda piju. Još logičniji zaključak je da posle toga piju da bi zaboravile a još logičniji zaključak je da su udate žene alkoholičarke. Stalno zbog nečega moraju da piju.

Zaključak koji Sama sa detetom donese a koji nije logičan nego je zaključak donesen pod pritiskom je:

– ili mora da se uda, udate žene ne siluje niko ( u glavu najmanje)

– ili mora da se odrekne prijateljica

– ili je krajnje vreme da razmisli o svom dupetu

– ili da počne da pije.

Logičan zaključak – ako se uda postaće glupa, ako se odrekne bilo koje prijateljice pomisliće (prijateljica) da se kreše sa njenim mužem, o dupetu obično misle oni koji hodaju iza nje pa bi to bilo mnogo misli usmerenih na samo jedno dupe, ako počne da pije moraće i da se trezni.

A otrežnjenja su bolna, praćena mukom i povraćanjem.

lampiono.gif

Tandara broć priča

Posted in Uncategorized on March 23, 2008 by mahlat

Jutros sam se probudila sa glavoboljom koja je prošla tek posle druge kafe. Tako je uvek kad se vreme predomišlja. Boli me po malo. I onda sam otišla u crkvu. Volim tako rano da odem kod Boga kući dok ostali još spavaju. Ne ispovedam se, ne molim, ne tražim oproštaj, odem samo tako da malo ćutimo Bog i ja zajedno. Inače je teško naći onoga sa kim ćeš ćutati.

Ranije sam odlazila, tražila neki znak od njega, molila da mi pokaže da sam u pravu ili nisam. Bog je ćutao. To sam shvatila kao znak da mogu sve sama. A tako sam naučila i da sama sebi praštam. To je, valjda, znak da sam porasla i odrasla.

Ćutimo tako Bog i ja i čudimo se. Ja njemu šta mi je sve smestio, on meni što ne shvatam da je tako za mene bolje. Pa dobro, Bog je, on, valjda, bolje zna.

Umela sam tako lepo sve da dovedem u red, i taman pomislim kako je sve na svom mestu a Bog me pogleda, lupi malenu čvrgu jednom od tanjirića na onoj njegovoj vagi tek da me podseti da je tu i da nije sve baš onako kako ja mislim.

Jutros je crkva bila zaključana, bilo je baš rano, mora da je i Bog još spavao. Jutros nismo mogli da ćutimo zajedno. Nisam mogla da mu naslonim glavu na rame i da mu kažem: ”Samo nemoj ništa da me pitaš.”

I, evo, vratila sam se. Nisam mogla da čekam jer navaliće oni koji su se setili zadnjih godina da Bog postoji, uleteće unutra da ga mole da učini nemoguće, sve ono za šta su sami nesposobni i tako im dokaže svoje postojanje.

Aj’ ti Bože, imaćeš danas puno posla. Imam ja i svoje rame. I za razmišljanje i za plakanje.

Zadnjih godina imam problem sa spavanjem. Ne mogu da spavam kad je pun Mesec, mlad Mesec, kad se menja vreme, kad treba da dobijem, uopšte imam mali milion glupavih razloga za nespavanje.Pokušavala sam da brojim ovce, da se prisetim kojim sam sve kretenima davala šansu, da se prisećam lepih trenutaka pa se odmah izbezumim što su prošli, da maštam što me takođe izbezumi jer mnogo lepo maštam a znam da od svega toga neće biti ništa, ma svašta. I tako mi u tom nespavanju svašta pada na pamet.

Noćas sam razmišljala, žensko sam, bre, što toliko raspaljujem po ženama, valjda treba da se solidarišem, al’ jok! Kako god obrneš žene su mi mnogo više zagorčavale život nego muškarci i uspele su da sruše većinu mojih snova.

Kad sumiram sve ženske kafanske priče, prvo – sve se svode na seks, drugo- koliko god da se napiju alkohol ne uspe da im razveže usta pa kad već pričaju da, za promenu, budu malo iskrene. Prosečna žena će za 30 sekundi da kaže kako joj seks ne pada na pamet i odmah potom kako je muž nije dodirnuo mesecima pa će morati da nađe nešto muško pošto se pomenuti kao takav nije pokazao.

Ne podnosim žene koje su imale samo dva muškarca i seks onoliko puta koliko su dece rodile. Ne podnosim ni žene koje nikako (ali nikako!!!) neće ”oralno da zadovolje” svog muža. Gadi im se. Al’ im se nikako ne gadi da to urade svom ljubavniku. Ne podnosim one koje pričaju o razvodu kao da je to neizvodljivo. Da je neizvodljivo ne bi ni postojalo. Uglavnom se ne razvode jer ” šta ću sa decom”. Prodaj, mislim se, ako ne znaš šta ćeš.

Ne podnosim žene koje ne podnose one žene koje otvoreno govore da vole seks. Malo sam alergična na to. Svima je čudno što neko ”voli ” seks a nikome nije čudno što ”voli” da pije vodu.

I tako… uzdržaću se da ovo ne bi postao roman al’ moram da kažem – ne da ne podnosim žene koje izgovaraju ”Eh, što jedan dan nisam muško…” – nego bi im ekspresno promenila pol.

Definitivno – kako da spavam kad sam odma’ počela i ovo da kombinujem po glavi. Da budem muško? Zamisli!

Morala bih da znam sve o fudbalu. Morala bih da idem dva puta nedeljno u teretanu, da se brijem, seckam dlačice koje proviruju iz nosa, da se udvaram, da slušam mali milion glupavih razloga zbog kojih me neka žena odbija i na kraju, kad me istraumira, da se tako istraumiran/a sekiram da l’ će da mi se digne ili neće. I ako mi se ne digne da posle lažem ortake kako mi se dig’o – i to četiri puta za redom. I, strašno da strašnije ne može biti, morao/la bih da pristanem da ne nosim sve ono što volim nego da oblačim ono što moja ”lepša polovina” misli da mi dobro stoji. Ne bih mogao/la da pijem pivo jer goji ni da raspalim po ”deset u pola s lukom” – smrdi iz usta… ni da pričam masne viceve jer je ”polovini” muka od njih, ni da se okrenem za nekom ribom a imam oči… morao/la bih svakih 14 sekundi da mislim na seks, da maštam o dve ribe u krevetu, da moljakam za gore pomenuti oralni seks, da ne hrčem…

I ovo će postati roman…

Ma ne bi bila muško, ne jedan dan nego, ni pet minuta. Mnogo naporan pos’o.

Odavno imam dijagnozu – Neurovegetabilna distonija! To vam je – kad god ne znam šta ću sa onima oko sebe tresu mi se ruke, boli me ili glava, ili želudac, ma i kosa je umela da me boli. Vrlo uporna i dosadna bolest. Do dijagnoze se došlo posle sistematičnog ispitivanja, eliminacije i utvrđivanja da ne leži svaki problem u seksu, da može da se boluje i od loše komunikacije i od tuđe gluposti.

Ovakve dijagnoze postavljaju neuropsihijatri, veliki čarobnjaci smešteni po malim ambulantama.

Utvrđivanje dijagnoze, to jest sistem eliminacije se vrši pitanjima tipa: Šta ti je? (da znam ne bih bila ovde), Kako ti s čovekom? (razmišljam s kojim čovekom), Sa mužem, bre? (aaaa!!!), A sex? (sex ok…), Sigurno? (pretpostavljam da jeste sem ako nije pronađeno nešto novo a ja nisam upoznata)…
Daljim sistemom eliminacije dolazimo do toga da ja, kao pametna žena (potvrda po koju uopšte nisam došla), ne smem da obraćam pažnju na raznorazne gluposti.

I tako sam prestajala da obraćam pažnju i postala asocijalna.

Lj. mi je posle dve hiljade puta ispričane priče o svom ljubavniku, koji bi je mnogo i lepo voleo samo da nije oženio pogrešnu ženu, zbog koje je nisam tešila rekla: ”Boli tebe uvo!”

V. je, kad je osmi put ostavio dečko, pričala i pričala, ubeđena da će biti i deveti i deseti put a ja na sve to rekla samo – ”Znam” – rekla: ”Boli tebe dupe”

Ostali su me pitali kako za sve može da me boli briga.

Trenutno sam u potrazi, ne mogu da utvrdim gde mi se briga nalazi. Kad je budem našla moraću ponovo kod lekara.

Nadam se da za ova tri, uši, dupe i brigu postoji neki adekvatan lek posto se ovaj za Neurovegetabilnu distoniju nije pokazao kao najbolje rešenje.

Bolje da sam onom prvom rekla da mi je seksualni život nikakav. Za to bi lek bio vrlo prost.

 

Nek mi neko objasni

Posted in Uncategorized on March 20, 2008 by mahlat

Nikada nisam ukapirala zašto se većina žena udaje, mislim ooonaaa većina. Ono malo što sam skapirala je da se udaju da bi:

– imale decu sa pokrićem;

– mogle da pričaju kako su neeekad bile glupe;

– se zanosile da su se opametile;

– imale šta da mrze (njegovog brata-pijanduru, sestru-kurvetinu, majku-vešticu, oca-švalera, itd, itd…);

– imale sa kim da idu na godišnji odmor o kome će narednih 11 meseci pričati da im je preseo;

– imale nekoga ko je gori od njih;

– mogle da budu zarozane (nemaju vremena da se srede jer neprekidno traže oči i pamet – ”Gde su mi bile oči?”, ”Gde mi je bila pamet?”);

-mogle da zagorčavaju život onoj deci s pokrićem govoreći im: ” Da nije bilo vas…” (Ih! Gde bi joj kraj bio…)…

Ako dođe do razvoda, do kog ovakve žene vrlo teško dolaze jer posle ne znaju šta će sa sobom, nikako ne mogu da shvatim što, bre, dele ono što je inače nedeljivo – decu, kumove, rodbinu, prijatelje…

Kakva je to životna matematika, je l’ to deljenje sa ostatkom ili bez ostatka?

Pamet u ovnu

Posted in Uncategorized on March 17, 2008 by mahlat

Znam da se neprekidno vodi polemika da li je astrologija nauka ili zabava i ne bih da polemišem o tome. Ja samo ne mogu čudom da se načudim kome su namenjeni horoskopi u dnevnim, nedeljnim i ostalim novinama. Kad god mi padne na pamet da pročitam jedan od njih ja se prenerazim.  Evo današnji: Posao – završiću obavezu koja me muči već godinu dana – ovo mogu da prihvatim jedino da sam počela da kopam tunel pa mi nije išlo, mislim koja je to obaveza sa kojom godinu dana ne možeš da izađeš na kraj; Ljubav – okončaću vezu kojom nisam zadovoljna – debelo se zamislih da l’ sam zadovoljna u braku pošto nemam ni jednu drugu vezu, znači mož’ biti da ću se razvesti ali odmah iza ide i uteha – odmah ću se zaljubiti, samo što mi ne rekoše da l’ ponovo u muža il’ u nekog drugog; Zdravlje – problemi sa disanjem – pa jes’ čim pročitam neku glupost ja se osećam kao da me neko tresnuo pesnicom u grudi i više ne dišem kako treba nego sve nešto sa prekidima.

Oni ”ozbiljniji” horoskopi imaju i obrazloženje za gorepomenuta dešavanja, ili je u neku kuću ušetao Mars, il’ je Uran u tranzitu, il je Venera pogrešila kuću, kako god, kad ti objasne kako sve one u stvari prolaze i menjaju svoj položaj nema da se sekiraš. Šta god da ti se dešava nisi kriv. Krive su planete koje se ne kockaju na nebu kako ti hoćeš nego kako njima padne na pamet.

I kad malo bolje razmislim, Venera je baš neka glupa planeta. Još se nikome nije uselila tamo gde treba, sve nešto ludija po nekim kućama gde joj nije mesto i pravi karambole u ljubavi, sram je bilo!

Kako god okreneš, svima nam je horoskop, to jest lično nebo u totalnom haosu. U onih dvanaest kuća koje postoje vlada ko hoće a ne kome ”je rečeno”.

Kad pogledam svoju natalnu kartu prosto me strava uhvati. Rođena u znaku bika a tu se nagurali i Sunce, i mlad Mesec, i Venera, i Mars. Ne smem ni da pitam šta sve to znači znam i sama, kad je gužva ne valja.

Gledam, ako ikako mogu, da otvorim još jednu, trinaestu kuću, samo za mene. Ove ostale kuće u mom ličnom horoskopu me ne primaju. Nikako se ne slažem sa svojim planetama. Mora biti da sam mnogo retrogradna.

A možda nisam retrogradna, možda sam samo baksuz. Kad pomislim koliko je njih htelo da mi promeni horoskop, ma biće da sam baksuz.

Imala sam nekol’ko onih što mnogo vole da te isprobavaju, opipavaju i na muke stavljaju sa onim ’’Meni za ljubav ti ćeš…’’

Kad god mi je ovo neko rekao znala sam da će tražiti od mene da ne budem ono što jesam. Kad me upoznaje i kad treba da me smuva super sam i sve mi je na mestu. Čim mi se useli u život nešto bi da menja. Odjednom mi suknja postane prekratka, nokti predugački, nešto bi da skrati, nešto da produži, od plavuše da postanem crnka – valjda pametno da mu delujem.

I ja kao treba da mu dokažem ljubav time što ću se menjati a on mene ne može da voli ovakvu kakva jesam. I ni jedan nije uspeo da mi objasni što lepo ne ode i ne nađe neku koja ima kraće nokte, dužu suknju i drugačiju tj. bolju pamet od moje. Iskreno, mene ni otac nije uspeo da napravi onako kako je planirao, otkud nekome ideja da će me modelirati po sebi nije mi jasno. Tu ljubav stvarno ne pomaže.

Jer nekako uvek ispadne da od bika moram da postanem ovan tj od krave ovca. A što ja ne volim da budem ovcaaaa…

Ja onda kažem:

Znaš šta, ja sam se, izgleda, nešto zajebala. Ti nisi princ nego žabac.

Al’ to nema u horoskopu pa mi ne veruju.

princeza-i-zaba.jpg

Kulturo, eve me…

Posted in Uncategorized on March 11, 2008 by mahlat

…što bi rekla jedna moja drugarica. Ili, nije teško biti fin. Gde da bude teško…Ako od nečega poludim to je kad mi neko dođe i počne da se izuva čim uđe. Onda ja kažem: Nemojte, molim Vas; taj neko kaže: Ju! Šta vam pada na pamet!; onda opet ja: Ne, nikako; pa taj neko: Ma, ‘ajte molim Vas, znam ja šta znači non stop ribati i prati – i tako – posle dužeg ubeđivanja i rvanja taj neko se izuje i uparadira mi unutra sa sve tašnom i mašnom al’ bez cipela. Od tog trenutka ja više nisam ni za šta, to jest ni za kakvu priču, pogled mi samo pada na ona stopala. Mogu da doktoriram na temu: Ispoljavanje nervoze nožnim prstima i njen uticaj na domaćina.

Prva priča kulturnog gosta, ili gošće sve jedno,  obavezno bude o tome kako kod njega mora da se izuva naročito od trenutka od kad imaju bebu u kući, k’o da mu, ne daj Bože, gaze po bebi a ne po tepisima. Onda ja kažem: Dobro, nema veze…; onda on: Kako nema veze… pa bakterije, pa virusi… Kod nas ti prosečan čovek zna sve o virusima i bakterijama a to se uglavnom svodi na to da postoje. Na šta utiču i do kojih bolesti mogu da dovedu niko živi ne zna. Ono što svi pouzdano znaju je da ta sićušna, nevidljiva, stvorenja jedu tepihe. Tako mene, većina onih koji dođu čuvaju od ribanja, bolesti i kupovine novog tepiha.

Posle svega ovoga dođe ispraćanje kad pružim ruku i ne uhvatim ništa jer se gost već savio da obuje cipele i odozdo me mutirajućim glasom jer mu se kaiš useko u višak kilograma pita  je l’ imam kašiku a ja je nemam nikada i stalno tako stojim dok se ovaj guzi dole pet minuta da obuje cipele. i nikad mi neće biti jasno što ljudi kupuju manje cipele, što ne kupe neke koje su im taman. Posle toga treba da mu pružim ruku kojom je dobro ispipao i svoja stopala i onu cipelu sa bakterijama i virusima koje nije hteo da mi ostavi. maca.gif

Ne možeš ti sa kulturnima da izađeš na kraj. Problem je što ja nisam toliko kulturna i što mi ne pada na pamet da se izujem gde god da idem. I onda se, kad me na vratima diskretno pogledaju u noge, napravim luda u fazonu -aha-imam-super-noge- i uđem. Ako krenu: Molim Vas… – ja odmah upozorim il’ ulazim obuvena il’ ne ulazim uopšte. Nije zato što imam problem, majke mi, nego zamislite me uparađenu, cela k’o sa reklame i onda se izujem. Em to više nije to, em izgubim desetak santimetara visine koji mi nedostaju čitav život.

A kad uđem… pa ima svašta da se vidi u tim kućama gde moraš da se izuješ. Od daljinskog za televizor koji stoji u najlon kesi, da se ne ošteti, do domaće rakije u flaši od viskija. Al’ to je za neku drugu priču…