Archive for September, 2008

Šta li si noćas smislila

Posted in Uncategorized on September 28, 2008 by mahlat

Znate kako se ja ono zaklinjem kako više neću da čitam novine pa čitam i dalje. E, u svim tim novinama koje više neću da čitam malo, malo, pa eto ti ga uputstvo kako da poboljšamo svoj, jadan, bedan, more, nikakav seksualni život. Da imaš neki kol’ko tolko zadovoljavajući – ne može! Statistike su pokazale da je prosečan čovek nezadovoljan svojim seksualnim životom i ima da udješ u taj prosek i gotovo. Ovde sam se malo zamislila kako ja to udjem u prosek a u anketu ne udjem nikad, tj. niko me ništa nije pitao al’ ajd’ već znam da o meni svi sve bolje znaju pa valjda znaju i o mom seksu. A i o vašem.

Počeh nešto da mislim, mislim, da l’ imam neku seksualnu maštariju i ne setih se ni jedne. Nešto mi zakazuje mašta il’ sam tupson. U stvari ja sam uvek mislila o seksualnom maštanju onako prosto kao na primer – pijem kafu sa Zelenom a zamišljam da pijem sa Šuške. Tako nekako. Kad ono jok.
I tako sam pročitala o čemu treba da maštam a to izgleda ovako:

dok kuvam ručak ili radim bilo šta drugo ja treba da maštam o seksu sa potpunim strancem koji treba, po mogućstvu oralno da me zadovolji, prethodno da me veže posle čega ću mu ja odigrati striptiz a sve to, ako ikako može, na plaži dok me posmatra mali milion stranaca. Sve to treba da bude nežno kao leptirići da me dodiruju a istovremeno grubo i sirovo…

Iskreno rečeno sve mi je jasno sem ovoga ‘’potpunio stranac’’, kak’i, bre, stranac, ovo ono, vezivanje, ja mu igram striptiz, u tom trenutku mi je najintimnije biće na svetu. Ne izvodim ja striptiz pred svakim. Znači glupo.

A sad postoci: 32% žena mašta da gleda par dok vodi ljubav, 14% želi da gleda dve žene dok rade to isto a 10% mašta da vodi ljubav sa drugom ženom!!! Gde je bre u ovim maštarijama onaj potpuni stranac?

Počeh da sabiram i oduzimam, znam da postotak uvek ide od 100, zato se i zove postotak, bi mi nejasno šta bi sa onih 44% koje nedostaju. Biće da one heklaju. I ne maštaju. Pošto uvek , na svim meridijanima i na svim kontinentima postoje žene koje nemaju seks. To su one što to rade 24 sata dnevno al’ kriju k’o zmija noge. Crkle dabogda! Ne što to rade nego što kriju pa nas koje ne krijemo proglašavaju moralno, politički i društveno nepodobnim.

Al’ vrhunac bi stvarno onda kad videh da se malo pozabaviše i muškarcima. Drage moje žene, da ne bude zabune,naši dragi muškarci maštaju isto kao mi Svako ima svoje maštanje. Oni uglavnom maštaju o seksu bez granica, u prirodi, sa dve ili više žena a po nekad i sa celim haremom. Da ne brinete. Ako ste ljubomorne, nije to jedna žena, harem bre!!! Tešite se da ne bi mogao da se odluči ni za jednu. Kao što inače biva u životu. Ono što žele seks u prirodi je valjda u sklopu muške prirode. Dok mi budemo izvodile sriptiz na plaži prepunoj ljudi njima će iznad guze da cvrkuću ptice. Ispada da sam ja mnogo veća egzibicionistkinja od mog hazbenda.

Kad pročitam sve ovo nekako se logično nameće da seksa nema nigde sem u mašti. Ne može i jedno i drugo. Dok mi izmaštamo tog potpunog stranca koji, zaboravih, nikako ne sme da ima lik, valjda da posle ne bi smo patile što prevarismo makar i u mašti, seksa u životu ne može ni da bude.

I tako, počnem ja okolo da se raspitujem o tima maštarijama, jedna mi kaže – mašta o panduru. Koji bre pandur? S njim ako kreneš pa se predomisliš svašta može da bude. Može da ti stavi lisice, da te bije, može, bre, i da te upuca i za sve ima zakonsko opravdanje.Skroz nesigurna kategorija za maštanje. I šta kog djavola maštaš više kad ih ima na svakoj raskrsnici.

Jedna reče da mašta o popu. E tu sam pala. Jebem ti muško ako pre seksa moraš da mu zadigneš suknju.

Pitam ja hazbenda je l’ ima on neke neispunjene snove, on samo protrča pored mene. Stani, bre, kaži ako imaš, bolje ja da ti ispunjvam snove nego neka ptica da se posere na tebe pa još posle moram da te perem.

Hazbend pogleda u plafon, vidi nema ptica i kaže – Bog, te mazo, šta li si noćas smislila!

Ništa bre!

Al’ smisliću!

Evo je plaža…

Još samo da nabavim potpunog stranca…

A šta Mahlat sreću kvari (koji sam djavo pisala o penisu kad ga nemam i kad neće da mi izraste)

Posted in Uncategorized on September 25, 2008 by mahlat

Ako se sećate, pisala sam na onom blogu odakle izbegosmo i raširismo šatore ovde, ja došla prošle godine u Beograd koji sam napustila pre jedno dva’es godina uz ono – Aj, pa se vidimo. Izmedju i u medjuvremenu sam živela u nekim drugim gradovima no nisam ’tela to da kažem.

Sad sam ovde. Udata. A mislila sam da više neću živeti u Beogradu a ni da nikad neću biti udata. Al’ ni to nisam htela da kažem.

Mislim, udata sam. I nemam pojma šta o tome treba da kažem. I da l’ treba. Hazbend me ljubimac povremeno pogleda i kaže – Uh, ala si teška! – i odma’ me iznervira. Znam da jesam. Tetoši me s nadom da će da me učini lakšom za održavanje.Skidam mu kapu, niko me nije trpeo ko on. I moje bude. I bube mojih buba, ima toga, ne smem ni da kažem.

Ljubimica i dalje misli da sam se rodila pre dvesta godina a pre sto završila sa svim trendovskim stvarima. Njoj ne skidam kapu, nju ću da skalpiram prvom prilikom. I ona misli da nisam normalna al’ je to upakovala u – Ala si komplikovanaaa!. Ni to nisam htela.

Od onoga ’’neko nema ni to’’ imam i više nego što mi treba. Skroz mi udobno.

Uredna mi kuća, uredno ispraćam i dočekujem mile mi ukućane, imam uredan seks, uredno kupujem i što mi treba i što mi ne treba, uredno ručam, uredno ludijam po netu… toliko mi je uredan život da mi se smučilo.

Kafu pijem il’ s ljubimcem il’ sama. Češće sama. Ima jedan kafić, pojma nemam kako se zove, mislim onako, kroz Knez Mihajlovu pa od Albukerkija levo, znam d’odem. Obraduju se kad me vide.

Nemam, bre, ovde nikoga, nema šanse da u ovom gradu sretnem nekoga i obradujem se.

O tome sam htela. Ako još neki dan budem gledala samo u hazbenda počeću da ga mrzim.

Izgleda da ovde drugaricu ne mogu da nadjem pa mi palo na pamet da nadjem ljubavnika.
’Odma sam se prepala. Kakva sam i kako ne umem da ćutim odma’ bi se pohvalila ljubimcu kako sam lepu i korisnu stvar uradila za naš brak. Ljubimac me gled’o iskosa kad sam mu ovo ispričala.

Imala sam nesreću da se rodim u gradu koji je za ono malo što sam živela u njemu uništavao i gušio moj društveni, emotivni, seksualni, ma moj svakakav život. Nosila sam teret dobrog dupeta, dobrih sisa, dugačkog jezika i imanja para.

Imala sam sreću da, ipak, većinu godina svog života provedem u jednom malom gradu, u ulici koja se zvala Prilaz moru, da ujutru kroz prozor prvo ugledam Brač, da mirišem so i buru. Rasla sam izmedju dve kulture, dva govora, izgovarala mleko i mliko, išla u dve crkve i pozdravljala sa – Pomaže Bog i Faljen Isus, umela sam da pogrešim pa da me ispravljaju kao da je važno kako ćeš izgovoriti pozdrav. Ni Bog ni Isus mi nikad nisu dogovorili. U tom malom mestu sam naučila da nije važno koliko je veliki grad u kom živiš već koliko su veliki ljudi koji te okružuju.

<a

I da, imala sam tu sreću da imam roditelje koji su ispunjavali sve moje želje koliko god se sa njima ne slagali pa sam tako živela u jednom mnogo lepšem i većem gradu nego što je Beograd, onako iz čiste ljubavi prema tom gradu. Onda sam jednog dana posle tri godine rešila da se vratim. Tek onako.


Skroz mi je očajan ovaj post. I pojma nemam šta sam u stvari htela.

Ponekad se osećam kao da ne znam odakle sam, ni ko sam, ni šta mi je potrebno.

Nisam nezadovoljna.

Nego, šta znam… potreban mi je neko ovde a da to nije ljubimac.

Kako sam se narogušila zadnjih dana može biti da počnem da mutiram i da mi izraste penis, da uopšte ne budem ono što hazbend misli da jesam.

Toliko je sve normalno da to nije normalno.

Odoh sad u onaj – od Albukerkija levo.

Da pijem kafu i zevam u narod koji prolazi.

Sutra ću da budem normalna.

Ono malo što devojci sreću kvari…

Posted in Uncategorized on September 21, 2008 by mahlat

… a o ženama da ne govorim…

…jel’te…

‘vako stoji stvar:

Htela sam da istražujem i smorila sam se posle pet minuta, gde god kreneš svuda isto pa sam odustala.

Dakle, penis… samo mozak da te zaboli. Ono malo što sam pročitala je – najmanji uočen, arhiviran i ubeležen u medicinske, Ginisove, i ostale knjige tipa ‘’Verovali ili ne’’ je 1 cm (slovima jedan santimetar), vredan pomena tek toliko da se onaj koji ga je imao prevrće u grobu.

Najveći je onaj od skoro pola metra od onog crnca koji je padao u nesvest kad god je imao erekciju jerbo mu sva krv iz gornje glave odlazila u donju. Pokušala sam da zamislim kako izgleda kad počne da se budi životinja od pola metra a onaj koji je nosi istovremeno pada pa ne mogu. Siroma’ čovek u kakvoj li je panici kad oseti da počinje da mu se diže.

Izmedju su prosečni. Variraju dužinski zavisno od meridijana, godišnjih doba, plime i oseke, rezultata fudbalskih utakmica, položaja zvezda na nebu i tranzicija raznoraznih planeta. Ti prosečni su dugački od 14 do 20 santimetara. U erekciji.

A sad fanfare…

Prosečan srpski penis je u erekciji dug 16,8 cm. ‘ladno da ih izvozimo sa sve propratnim deklaracijama u kojim vremenskim uslovima ih koristiti i od čega su napravljeni, obrukati nas neće.

Već svi znate da oni koji imaju ispod proseka za isti kupuju nastavke i proteze tipa dobrog auta, sata za ronjenje i sve tako nekih stvari koje nas žene treba da bace u veliku dilemu – Koliki li mu je penis kad mu je sat ovoliki!!!??? Shodno mašti treba da reagujemo kao muva na … znate već šta.

Postoji verovanje – koliki nos toliki ponos, da l’ je tačno il’ nije pojma nemam ne podnosim muškarce tipa ‘’Gargamel’’, ako neko zna neka dojavi.

U jednoj kineskoj provinici postoji verovanje da se penis od odredjenog broja godina uvlači u stomak. Da bi to sprečili svi u familiji se smenjuju i dežuraju oko razgaćenog starca vodeći računa da se ovaj ne uvuče i nestane, od deteta do stara majke. Šta rade ako primete da penis ima sindrom puža – ‘odo u svoju kućicu – pojma nemam, valjda ga tegle da ostane napolju, ono baba za dedu, tetka za babu, teča za tetku pa sva ostala rodbina ne znam kako se to kaže na kineskom.

Sa najezdom Kineza nije stigao i ovaj običaj što me silno čudi pošto mi iznad svega volimo da svojatamo tudje običaje naročito ako su glupi.

Nego da se vratim ja našim muškarcima. To što imaju sasvim solidan prosek im nije dovoljno pa svi od reda lažu. Prosek dužine penisa reklamiranog na netu vam je 23 cm. Zbog ove laži valjda još postoj emuškarci koji one stvari rade u gaćama smaknutim onako do pola guzice, to je da ostave iluziju da nisu sve pokazali i da mogu ekspresno da ih navuku ako vam padne na pamet da merite ili se suočite sa aždahom.

Inače penis u erekciji, koliko god da je, trpi neverovatan pritisak, otprilike kao što je pritisak u unutrašnjosti biciklističke gume. Znači, ako se prepumpa mož’ biti da prsne. Il’ u, najmanju ruku, da šišti pa posle, drage žene, morate da ga potapate u vodu i tražite mesto gde je prošištao.

Sve u svemu, ništa novo nisam otkrila, sve je kako je i bilo – koliki god da im je – mali im je. I nešto im fali.

Što se žena tiče e tu stvar stoji ovako:

one od 20 do 25 misle da je veličina najbitnija a da je penis alatka koja radi sama od sebe bez učešća nje i njega, onako jedna totalno nezavisna sprava koja radi na nepoznato gorivo;

one do 25 do 35 misle da je pored veličine bitna i tehnika što pokazuje da su srele i ovakve i onakve i da nikom živom ne veruju na prvi pogled pa ni penisu;

one od 35 pa na više su postale dobre tehničarke pa umeju da se obračunaju sa svakakvim sem ako baš nije onaj od 1 cm.

I tako… kad malo bolje razmislim, istraživanje mi je skroz neuspešno a mogu da ga svedem na:

kakav god da imaju muškarcima ne valja i nije savršen

žene kakav god da dobiju nemaju pojma šta im treba.

Zaključak – svi su nezadovoljni. Kakav je seks izmedju dve nezadovoljne strane to samo zna jadan penis. I to ako mu nije navučen kondom jerbo s kondomom ne umeju da funkcionišu. To im utiče i na funkcionalnost i na ponos a boga mi i na tehniku.

Kod ostalih naroda nije uočen ovaj negativan uticaj penisa na ono što je izmišljeno specijalno za njega ali kod Srba jeste tako da drama u šesnaestercu obično izgleda ovako:

1. čin – rafalno:

žulja ga,

mali mu je,

tesan mu je,

alergičan je,

ne svidja mu se boja,

nije mu osećaj;

2. čin -filozofski:

ne kupam se obučen,

ne plivam u skafanderu za skijanje;

3. čin – edukativno:

to je za budale,

moze da spadne,

može da pukne;

4. čin – autoritativno:

JA kontrolišem situaciju, opusti se i uživaj!

Zar ti to MENI ne veruješ??!!!!!

5. čin – uvlakački:

Pa šta ako si imala rizičnog partnera, pa šta ako si juče radila test na aids, ne izgledaš kao neko ko bi mogao da ima…rizikovaću… imaćemo zajedno!

Kulminacija dramske radnje: žena spušta noge a diže ruke od…

…budale…

Skroz mi je neuspešno istraživanje jer ako mene pitate… ko što me ne pitate al’ moram da kažem, može ona alatka da bude i ovakva i onakva ali ako nema onog nečeg, ako muškarac koji sedi preko puta mene još tu, za nekim stolom, ne vodi ljubav sa mnom pogledima, rečima, rukama kojim okreće čašu i drži cigaretu, ako ne igra sa mnom onu prastaru igru zavodjenja, ako ne ume u pravom trenutku da me dodirne kolenom ispod stola… nit’ ja mislim koliki mu je i kakav je tehničar, nit’ može da me navuče da proveravam i probam, ništa.

Zainteresovana sam taman koliko bih bila da mi priča o uticaju vremenskih uslova na rod kukuruza.

Meni je sve jedno.

Daj mi brate priču, da posle, ako ti je mali imam za čim da patim…

Mahlat :)

Posted in Uncategorized on September 17, 2008 by mahlat

Ako ste mislili da sam ovo, e nisam. A nisam ni ovo

A ni ovo

Ponekad sam ponekad

uglavnom govore da sam

E, ovo sam ja, tek da ne budem samo ja blogerka bez lica.


Morala sam da se vratim da dodam ovo pošto me Šuškava proziva da se smeškam. Ne može. Ja baš ovako izgledam kad pročitam nešto. Jutros me umal’ kap nije udarila kad sam rešila da vidim kako ovaj belosvetski narod dolazi do mene.

Gle ovo:

penis, VEP, madjije, uroci, babe s penisom, jebanje, pušenje, muškarci su pičke, tanga gaće, svekrva, koliko se dobija za ubistvo muža, kako prevariti muža, oralni sex, višestruki orgazam, sex u prirodi, gole žene, da li je bitna dužina penisa, koliko penis treba da bude dugačak, nevinost, jebanje u glavu, kreteni, porodjaj sa epiduralnom anestezijom… ima još, sve tako nešto, umreh od sramote.

Ispade bre ko da samo o seksu pišem, budibogsnama! I gde sam pomenula babe s penisom? Tak’e mi na pamet ne padaju. I čisto sumnjam da sam u istom postu  pomenula babe i penis a još manje ubstvo i muža mi ljubimca. I šta me briga koliko penis treba da bude dugačak kad ga nemam a poklonu se u zube ne gleda, meni svaki taman :). Sex u prirodi jesam pominjala. Jesam i na haubi al’ to nema, izgleda da nikom sem meni nije palo na pamet.

E, sad, najviše njih koji pretražuju net da bi došli do visokoumnih otkrića vezanih za sex me posećuje iz raznoraznih Amerika, Nemačke ,  mislim najivše ih ima iz rasejanja što znači da onaj ko se rasejao po belom svetu nema vremena za sex il’ je zaboravio kako se to radi na srpskom, il’ ne znam šta je. Ovi odavde me ne posećuju, valjda ih je stra’ da ih neko ne u’vati. I iz Bosne. Šta je drugovima Bosancima ne znam.

Sad odo’ da tražim po netu koja je najoptimalnija dužina penisa, da lepo napišem pa da ovaj narod ima šta da pročita a ja da se ne žderem kad vidim kako ih ovaj blesavi Google doveo do mene.

I da se smeškam?

Nego, ako vam pada na pamet da se selite nemojte u ove zemlje gde nema seksa. Spisak mogu naknadno da vam dostavim.

Odo’ da se stidim.

Interview

Posted in Uncategorized on September 11, 2008 by mahlat

Ili, ne da sam ostavila utisak!

Odma’ da znate, nisam ja neka ekstra popularna, nit’ imam nameru da budem, volim u miru, tišini i bez pritisaka da radim ono što volim. Imam tako neke što mi pišu i potpisuju se kao tvoj verni fan na šta ja obično padam sa stolice jerbo ne znam šta da odgovorim i kako da se potpišem, kao – tvoja šta…

Intervjuisali su me par puta pod pritiskom, samo što me nisu držali. Jedva sam pristala kad su obećali da neće da me pitaju koje mi je omiljeno jelo, šta mislim o dnevno političkoj situaciji, seksu, šta mi je prioritetno u životu i tako te gluposti što moraju da se nadju u intervjuima. I opet me pitali. Ja se zarekla da više neću ni sa kim da razgovaram a ni da opravdavam ono što radim.

Elem, sledi radnja:

Otrujem se ja lubenicom. Sad, ako se pitate kako lubenicom pojma nemam, do toga smo došli metodom eliminacije, tj, došli smo do zaključka ako nikome nije ništa nego samo meni to je od lubenice jer sam je samo ja jela.

Trovanje k’o trovanje. Bolovi u stomaku k’o da se poradjam, hladan znoj umesto tuša, naizmenično kakim i povraćam a u pojedinim trenucima sve to radim istovremeno. Trećeg dana sam se zaklinjala da nikad u životu neću ništa više da pojedem, nisam znala gde se nalazim, ali sam uporno odbijala da odem kod lekara nadajući se da će to samo od sebe da prodje. Ja se inače sa svojim bolestima uglavnom borim po sistemu – videćemo kome će pre da dosadi.

I tog trećeg dana me pozove drugarica da me pita šta da radi sa ’’onim tipom’’, dosadi joj da mu zakaže sastanak sa mnom, kad ću to više da odradim, bla, bla… nisam je ni slušala. Potanko joj objasnim svoje porodjajne muke i kažem kako to u dogledno vreme nema pojma sve dok ona lubenica ne reši cela da izadje iz mene jerbo može biti da ne ostavim utisak pred ’’onim tipom’’. U stvari sam se nadala da će i ona i on zaboraviti.

Ona, pametna k’o i svako kad ne zna šta će pa vruć krompir dobaci onom drugom u ruke, ’’onom tipu’’ da moj broj telefona, sve ja to nemam pojma, saznam tek kad me ’’onaj tip’’pozvao.

Ja mu onako, kao ček da pogledam u tefter, saopštim da ne mogu nikako. Onda on kaže da nema ni jedan drugi slobodan termin da moramo da se vidimo. Onda opet ja, najfinije što mogu a moleći boga da što pre prekine inače gotovo, sve moje termine je zauzeo proliv koji me cedi, saopštim da stvarno ne mogu nikako. Onda on opet – kako ne mogu, pa nema smisla, pa to je samo jedan sat, da popijemo kafu i popričamo, Ja opet u znoju tela svog kažem – ma ne mogu, osećam ubila bih ga najradije. On dosadan ko stenica, osećam da bi ubio i on mene. I jednog trenutka ja kažem – Slušajte, ja sam bolesna, stvarno ne mogu da se vidim sa Vama. ’Odma počeo da me isledjuje – te šta Vam je, te koja je to bolest da ne možete da se vidite sa mnom, te ovo, te ono, vidim ja ne možeš sa ovim da izadješ na kraj, samo mi sevne kroz glavu, bog te mazo da l’ da mu kažem šta mi je na latinskom il’ na narodskom.

Kažem na latinskom, al’ to preko telefona ne zvuči razumljivo, na šta on kaže – Šta!?

Ja jadna, uz izvinjenje saopštim čoveku koga nikad u životu nisam videla da imam proliv, jebemtedosadnogdatejebem!

Reko’ razumeće me najzad i šta mi je i što ne mogu.

Pa što ne kažete, kaže ’’onaj tip’’, doći ću ja kod vas!

Ja k’o uveo cvet, dočekam čoveka na četr’es’ stepeni uvijena u šal k’o baba koju bole krsta. On doneo čokoladu. Odma’ mi pripalo muka, em sam otrovana em ne volim slatkiše uopšte.

Na šta sam ličila tokom tog razgovora mogu samo da nagađam jer me on posle svakog drugog pitanja pitao:

Hoćete u WC?

Em mi nije bilo ni do čega, em me on totalno dekoncentrisao ovim pitanjem al’obavismo to, on ode, nemam pojma gde i sa kakvim utiscima, ja otrčah u WC bez utisaka, sva obnevidela od muke.

Drugarica zove i pita – kako bilo?

Ma bilo super, kažem ja, razgovarala sam sa izuzetno tolerantnim i finim muškarcem. Svaka dva minuta mi nudio da serem! Jebo te i on, i intervju i kad me nadjoste oboje!

Deset dana sam živela pod stresom šta li će da napiše, šta sam bulaznila onako dehidrirana i obučena za skijanje u sred leta kad destog dana dobijem poruku – Objavljeno!

Ja u predinfarktnom stanju pogledam samo jednim okom šta piše, računam ako je pisao nešto bez veze drugo da ne otvaram za džabe.

Kad, čovek napisao sve najlepše a naročito o mojoj gostoljubivosti, te kako smo pili kafu u tiplini doma mog, te kako sam prijatna, slagao kao pas od početka do kraja. Fin neki. Da mi je nudio da kakim nije pomenuo ni jednom, jedinom, rečju.

Inače tamo gde je on lagao o mojoj gostoljubivosti razgovor sa Stivenom Spilbergom, pa sa mnom, pa sa Emirom Kusturicom. Kusturica pohvaljen, ja pohvaljena, Spilberg pohvaljen.

Jutros bacih ponovo oba oka na ovaj moj Interview, jel’te, odma’ me zaboleo stomak.

Nego, htedoh da vas pitam ‘oćete sličicu? Videh Zihernadlu, pa Šuškavu, pa Zmaja obučenog ko žabu krastaču, pa Dedu u klompama, računam red je da vidite i vi mene.

Na komentare vam neću odgovarati od sutra do ponedeljka jerbo idem na vikend koji ću provesti u ženskom društvu zvanom Ako me pozovu još jednom poludeću!

Muž mi ljubimac ide na drugu stranu. S kim će on provesti vikend nisam ga pitala da se ne nerviram. Intervjuisaću ga kad se vratim.

Mahlat Veličanstvena

Kockanje

Posted in Uncategorized on September 8, 2008 by mahlat

Ili, ko ne reskira taj ne profitira…

Ili, hajde Bože budi drug, pa obrni jedan krug, unazad planetu…

Ili, između moja dva otkucaja srca je svetlo otišlo već 300 000 km daleko…

Boginja neba Nut upustila se u tajnu ljubavnu vezu sa bogom Kronom. Kad je to čulo svemoćno Sunce, naljutilo se i svojim čarobnjačkim zaklinjanjem sprečilo je boginju da u jednom od postojećih dvanaest meseci rodi plod svoje ljubavi. Bog meseca Tot htede da pomogne Nut i poče da se kocka sa Mesecom pa je od njega dobio šezdeseti deo svakog dana u godini. Sastavivši te delove dobio je pet dana i dodao ih dvanaestom mesecu. Tako je boginju Nut izbavio iz domašaja kletve a usput sredio kalendar.

Nije Egipat al ‘ može da bude. Nije važno ni šta je plod ljubavi, važno je da može da se rodi.

Sad… da l’ će Tot da se sažali, da l’ će Mesec imati šta da baci na sto kao ulog… ni to nije važno.

Važno je da nešto sredi moj unutrašnji kalendar.

Ponekad imam potpuno razumne želje nerazumljive ostalom delu sveta.

I baš me briga.

Samo jedan dan… šta je to za Boga, Sunce, Mesec…

Mada… i sa pet bih znala šta da radim…

Pismo

Posted in Uncategorized on September 6, 2008 by mahlat

Ja sam prilično otvorena, prilično lajava i prilično me boli dupe što sebi pripisujem u mane, jerbo ne možeš sa svakim tako.

Pijem, psujem, pušim i pušim, mis’im oralni tip totalno.

Od života uzimam sve što mi se svidja s konstantnim problemom da se retko pojavi ono što mi se svidja.

Volim da se igram, ovo baš i ne umem da objasnim, jednostavno da se igram opet s problemom manjka dobrih igrača, sve nešto brzo preraste u dramsku radnju s tendencijom da postane tragedija u kojoj neko treba da padne mrtav inače k’o i da se nije dešavalo.

Ne manipulišem, ne planiram i ne umišljam – za prva dva sam sigurna za ovo treće baš i nisam al’ ajd sad, ne može sve da bude savršeno. Sve one koji pokušavaju da mi rade isto, tj. da mi mute bistru vodu davim još u plićaku.

Stojim čvrsto na zemlji ali pošto se zemlja okreće a moho stalno menja ritam ovo baš i ne mogu da garantujem

Ponekad me u životu strefi nešto zbog čega sama sebi šapućem: aj’ ne seri, majke ti…

Inače verujem.

I inače mislim da sam normalna.

Al’ nisam sigurna.

Ne mogu ovo da namirišem al’ a mogu mirisalo bi na duboku vodu. Ako vas interesuje zašto, eto tako. Da mogu odma’ da skočim pa ko prvi dopliva do mene.

E sad, ovo može a bude ljubavno pismo al’ ne mora da znači.

Kako ko razume.

A ko razume shvatiće.

Ko ne shvati nemoj ništa da me pita.

Neću da kažem.