Podseti me Elektra…

Ovo bilo negde na proleće.

Šest dana bez interneta podrazumeva kontaktirati svih šest dana svog operatera, razgovarati sa mali milion podoperatera od kojih ni jedan pojma nema. Svi ljubazni k’o da ih je ista majka rodila al’ da reše problem ne znaju. Oni su samo obučeni za javljenje na telefon.

Ko nije znao problem sa nemanjem interneta se rešava sa  – budite strpljivi. Koliko – ne zna se. Gde je problem – ne zna se. Ko ga rešava – terenski radnici. Gde su – ne zna se. Hoće li da dođu – hoće samo se ne zna kad. Kontaktiraće nas. Kad – ne zna se.

Prvog dana sam bila strpljiva.

I drugog.

Trećeg sam bila skroz nestrpljiva.

Četvrtog je ljubimica rekla da će da se ubije.

Petog sam ja htela da ubijem muža ljubimca.

Istog dana smo pratili instrukcije koje smo dobijali po davanju informacije koja lampica svetli, koja treperi a koja je dušu ispustila. Internet nije hteo da se vrati šta god da smo radili. Onda smo bockali nesto običnom olovkom, tamo pozadi u neku rupu koju smo jedva našli sve prateći instrukcije tamo nekog koji pojma nema a mi ko vrani veprovi – ajd’ da i to probamo, šta znaš mož’ biti da se vrati internet.

Svih tih dana se ljubimica drala na nas pa mi na nju,  mi na operatere pa opet ljubimica na nas, pa ja na njih, pa oni na mene. Onda ljubimica nije govorila sa mnom, pa ja nisam govorila sa mužem ljubimcem, pa muž ljubimac nije govorio sa mnom,  a sve vreme smo svi razgovarali sa operaterima.

Negde na pola smo hteli da promenimo operatera. Kad su nam rekli da na to moramo da čekamo dve do tri nedelje hteli smo svi da se ubijemo.

Strpljenja više nije imao niko. Ni mi ni operateri.

Ljubimica je otputovala. Da nas ne gleda.

Ja se spakovala da putujem sutradan. Da ne gledam muža mi ljubimca i modem na kome sve lampice svetle zeleno, crkle dabogda.

Internet se  nekih sat vremena pre mog odlaska vratio u naš dom. Neoštećen.

Došli smo do zaključka da je bio otet od strane malih zelenih. Druge nema. Pitasmo ga šta bi on se ne seća, znači vanzemaljci oteli, vršili eksperimente, isprali mu mozak pa ga vratili kod nas ko da mu ništa nije bilo.

Muž ljubimac je proveo dan u njegovom zagrljaju.

Razmišljala sam da l’ će  biti nekog seksa il’ neće biti pa reko’ nema veze,  videću kad se budem vratila.

Zatekla sam ga overdoziranog.

A dok se on opijao internetom meni se desilo ovo:

U svoj toj frci oko interneta zove mene moja kuma da dodjem na slavu. Ako nešto ne podnosim to je kad kažem da nešto ne mogu, da mi se negde ne ide, da neću bre, i onda mi onaj drugi kaže: E, onda ću da se naljutim! Onda ja, jadna, uradim ono što ne želim, ne mogu i neću da ne bismo došli u onu fazu – vrati mi moje krpice, da se ne gadjamo kanticama za pesak i da ne čupamo lutkama kose.

E, tako mi je kuma pripretila kumovskim razvodom ako ne dodjem. Tačno u 17 h! Sad, što ja treba da predjem 150 km i stignem tačno u 17 h je manje važno. A još manje je važno što za povratak imam zadnji autobus u 19. Znači, realno imam vremena da odem, poslužim se žitom i odslušam nju kako se nervira što je svake godine isto, to jest što svi kasne. Onima što rade do tri je mnogo teže da za dva sata predju 2, 5 kilometra i stignu na slavu na vreme nego meni što živim 150 km dalje.

Na autobuskoj stanici vidim ima mnogo onih koji putuju bez prtljaga, nadrndani, znači isto k’o ja, pošli negde da se posluže žitom i da se vrate. Ako se niste skoro vozili medjugradskim autobusima, naročito onim iz mog rodnog grada to vam izgleda ovako : sva sedišta su razdrndana, polomljena, razglavljena i kad sednete u njih sedite u položaju uspaničenog stomatološkog pacijenta. Grejanje leti radi, zimi ne radi. Kad pada kiša prokišnjava kroz ono kroz šta treba da osetim da autobus ima klimu. Pušenje zabranjeno svima sem vozaču. I sve vreme slušate neku… pa ja ne mogu da kažem da je to muzika, al’ to što sam slušala samo u tim autobusima ne čujem i nigde više. Radosno peva i vozač sav ushićen svojim pevačkim talentom. Umesto dva ’’svraćanja’’ da iskipuje putnike i utovari nove, autobus staje uz svaku belu kuću, kad god neko mahne. Kupi usput babe s’ unucima, djake, koverte i putne torbe a najviše milicionere. Njih uz autoput ima kol’ko hoćeš k’o da padaju s drveća. Posle u pravilnim kilometarskim razmacima staje da ti milicioneri izadju. Šta rade po onim livadama nije mi jasno.Nas pedesetak sedimo a njih pedesetak stoje, balansiraju k’o rode na jednoj nozi i mrko nas posmatraju.

U svoj toj gunguli preko puta mene sedi čovek i telefonira. Svakom koga je pozvao je saopštio da ima nov broj pa onda rekao: Ja sam, bre! – pa pitao: Ej, jel znaš kako Dalmatinci kažu ’’otac na službenom putu’’. Niko živi koga je pozvao nema pojma i tako je on jedno trista puta radosno uzviknuo:

O’šo ćaća ća!

I grohotom se smejao.

Čovek pored mene se uzvrteo i kaže: Sa’ću ga bijem!

Ja počela da pevušim – ćirbilibela Mare mojaaaaa, i tri sulara suuuuuuuu, a mislim se jeb’o te i ćaća i Dalmatinci i onaj ko ti dade mobilni telefon, konju jedan…

Putujemo sve vreme u ritmu o’šo ćaća ća – o’šo ćaća ća – o’šo ćaća ća, ceo autobus valjda mrzeći Dalmatince.

Izmedju o’šo ćaća ća svima u autobusu zvone telefoni raznoraznim zvonima od Betovena do Mileta Kitića i svi objašnjavaju kad stižu, gde stižu, pitaće vozača da iskoče, počnite bez mene… Jedna majka objašnjava ćerki šta da ponese i kako ’’dole u vitrini ima vino od vranca’’. Računa valjda kad krave daju mleko mogu i vranci vino, što da ne.

Stigosmo. Jedva. Nastade stampedo, svi izlaze jedni preko drugih da onaj autobus valjda ne krene i ne odveze ih tamo gde nisu planirali da idu. Ja izmoždena. Samlevena, bre!

Kuma se obradovalaaaa!

A ja poludela. Sto godina se družimo, ona zna da volim vino al’ sto godina ne može da zapamti da volim belo. Belo a ne crveno il crno!. Zato mi je sva slavski uzbudjena ponudlia ’’Medvedju krv’’. Odma’ sam pozelenela. U glavi mi još bruji – o’šo ćaća ća k’o kad se celu noć vozite vozom pa vam posle kloparaju oni pragovi u glavi.

Na autobus u 19 nisam stigla. U po’ noći sam čekala neki što ba zovu ’’Zubin potok – Novi Sad’’ koji je kasnio pa sam zaključila da i on bere miliciju uz put.

U autobusu mir i tišina svi gledaju film ’’Sivi kamion crvene boje’’. Ispred mene sedi glavat čovek vidim samo pola ekrana i odma’ počnem da radim one vežbe levo-desno za vratni deo kičme. Sva srećna, mislim se bolje on, mogla je da mi zapadne neka sa šeširom.

Srećno stigla u Beograd.

Hazbend me dočekao sa – Ej, jesi čula šta je izjavio…

Sad zamislite kao ja u po’ noći bljujem vatru, psujem k’o kočijaš i šmrcam sve u ritmu – o’šo ćaća ća – o’šo ćaća ća – o’šo ćaća ća…

Al’ kuma se nije razvela od mene.

Ona ostala da sedi i pije vino do medveda.

Ovo je kum, nema slika kume.

I kad bi sad nestao internet a ja morala negde da idem autobusom garant bi ubila nekog.

42 Responses to “Podseti me Elektra…”

  1. ne idi onda nigde…pošalješ mail za slavu i milina! Dobar ti provod beše zar ne?😉

  2. Kuma ne koristi internet a da posaljem poruku ne vredi
    njoj mobilni služi kao fiksni, uvek je tamo gde on nije😀

  3. Ha,ha…ništa, onda ti bus ne gine sa sve trulim narodnjacima, ošo ćaća ća i milicionerima! lol

  4. E, vala necu vise, to bilo slucajno.

    Ne mogu da se setim koja pesma bese al’ jeste bio trui narodnjak sa sve pioijanstvom, secenjem vena, il’ me voli il’ me ubij

    oj ha!
    😀

  5. Ha, ha, pa dobro, bar je bilo kratko. Zamisli da pod istim uslovima putujes na more (kao mi nesrecnici, samo nisu bila slomljena sedista). Pored nas seljaci iz Beograda, jebote, gledaju na nas iz provincije ko da smo govna, a mobilni ne prestaje da im zvoni, sve u istom stilu. A od kako smo usli, dok nismo sisli nisu prestali da jedu. Poceli od grickalica (znas one smrdljive cipseve – grcka salata, kecap i sl.), nastavili sa pecenim piletom i sokovima, a zavrsili sa slatkisima. I tako 16 sati!!!!!!!!!! Al jebi ga, oni cistokrvni Beogradjani, a mi provincijalci, valjda nismo razumeli nivo. A da, tata kroz Makedoniju celim putem (pre)glasno komentarisao “jebem ti drzavu, moz je prepisas, jebem ti zemlju, sacu je pretrcim” sve cekajuci da se ostali nadovezu na njegove visprene komentare. Eto, jel ti sad lakse? :mrgreen: 😛

  6. “Grejanje leti radi, zimi ne radi.”😉

  7. Sanja, Beogradjani ne postoje a ovi medju kojima zivim sto se zovu Beogradjanima su ti najvece seljaine koje postoje, bukvalni primeri za ono iz opanaka upao u cipele pa jos misli da je… ma da ne lajem.

    I nije milakse kad vidim da kretena ima na sve strane. A komentari u vezi velicine drzave, e jebem ti nasu veliku, pogled mozes da dobacis do susedne zemlje😀

    Afrodita, cuti jednom je kroz te rupe toliko prokisnjavala da sam do Beograda stigla mokra k-o da sam isla pesice. Samo malo brze😛

  8. Mislim samo sam brze stigla a isto mokra

  9. shaputalica Says:

    Evo, ubi mene, al’ na mestu :onajštosevaljaiplačeodsmeja:
    znam da tebi nije bilo smešno ič, al’ kod ošo ćaća ća sam počela da njištim k’o taj vranac što ga muzli, i ne mogu da prestanem, majke mi, nije do mene nego si ti luda😆

  10. shaputalica Says:

    a operaterku SBB-a sam lično išla da za gušu izvlačim kroz šalterče…kad mi “greškom” u petak u pet popodne isključili internet👿

  11. shaputalica Says:

    izvod iz bloga pisanog u ponedeljak, kad sam se dočepala, sva besna, svog kabla:” bez veze sam bila od petka, kad je signal na kablovskom govnetu netragom nestao…što je najmanji maler koji me je pratio ovih dana…u subotu utvrdih da su me isključili – greškom! – i da mogu da me uključe tek danas, jer ona slepica koja se javlja na dežurni telefon u SBB-u ne ume ni smederevac da uključi na trojku, a kamoli da aktivira nalog. Džigerica mi je istrulela dok sam objašnjavala balavuši da njena firma ipak MOŽE da pogreši jer je nije osnovao gospodin Sveznajući aka Big Gigant Head lično, i da se greške u sistemu dešavaju i u Fort Knox-u, pa ne vidim zašto ne bi i kod njih, samo neka proveri, ali samo telefoneom kod sistem-administratora šta se dešava, da neće slonče u lonče, i da je umro Tito, i Boško buha, i Sirogojno, na šta mi ona teleće tupo odgovara kao da se vozi na kolor pervul medžiku i šećernoj tabli: „Kolega koji se razume nije dostupan…ali je greška sigurno kod vas.“ U šta li se ti razumeš, ’bem te tupavu?!?
    Elem, uključiše mi net večeras, ne da sam se izneenaadilaaa!!! Mislila sam da će u medjutim da se dezintegriše kabl, crkne Limenko ili opandrknem ja, sve oprezno kuckam, nabadam noktićima, a žurim, da me opet ne isključe, nekom greškom!” …….. vidiš u kakva nas psi’ička stanja dovode? je l’ možemo da ih tužimo za duševni bol il’ makar nekog roknemo zbog privremene neuračunljivosti ne odgovaramo?👿

  12. I ja njistim al’ zbog toga sto ti nemas pojma da vranac daje vino. Vranac – vino se pravi od vranca – grozdja,pa je potpuno pravilno reci vino od vranca. Cccccc, nista bre ne znas! Ne bih ni ja sirota znala da se ne nadjoh na nekoj berbi grozdja, razne vrste prisutne a ja, volina, raspoznajem samo 2-3, pa pitam a oni kazu: to je vranac, od vranca se pravi vranac. Jebote, nije moguce, a ja mislila pravi se od drenka.
    O internetu i provajderima necu vise ni da zucnem jer mozda i ja pocnem da dajem vino. Tikove vec uveliko imam. I nocne kosmare. Iz sna se trzam da proverim da li ga jos imam. Mozda se komsiji ne dopadne boja mojih gaca pa povuce saglasnost, ma ko to zna, bolje da ne lajem. I gace susim inkognito, za svaki slucaj.
    A i o autobusima necu, nikako, zatrli se dabogda.

  13. Saputava je ;’ znas ti koji je proces dokazati da ti je neko naneo dusevni bol??? Nema od ta posla nista.Mozemo samo dusevno da patimo😛

    Elektra a od cega se onda pravi ”Medvedja krv”? Je l’ i to neka vrsta grozdja il’ sam ja blesava?😀

  14. Ma, nikako mi nije jasno kako post sve pravilno napises, a svaki komentar pogresis neko slovo?🙄😆

  15. Pa kad ti gviris, sva sam opsednuta😉

  16. zihernadla Says:

    jes, jes…ti autobusi u kojima vozač puši, onaj pord njega menja stanice i bira najneverovatnije…pa onda puste žikinu dinastiju osamnaesti deo, skoro bez tona….a vino od vranca?😯 paaaa, može, i od ždrebeta, i od medveda, i od ribara, i od cara lazara….😀

  17. Svemu mogu da se prilagodim i cak pomalo da uzivam (nek’ pusi sofer, neka ih narodnjaci (mora da se bude u toku😉 gde bi ih inace cuo?). Telefoniranje putnika mi je k’o mini radio-drama.

    Tesko mi ide samo sa guzvom. Ne volim kad mi sede na glavi.

  18. Lele što ja ne volim autobuse, one medjugradske, što se samo tako zovu, inače su medjuseoski sa sve korpama, slaninom i crnim lukom. Pa kad to zamljacka i zamiriše, mozak ti se pomeri! A vozač … priča bez kraja sa sve kvakama, kitićima, lepama i ostalim … ma … moooreee👿

    Ne volim ni slave, pa što ne probaš, mLogo je lepo, ne volim, pa ti mnogo probiraš, probiram i jedva živa ostanem i na sopstvenoj slavi ….

    Ne volim ni ‘obilne koji su čuli da se u isti mož’ da trpne i neki klip i pod nos da se tura da gledaš i kad ti se ne gleda … al’ je fakat da se smeješ, ja l’ od klipa ja l’ od muke.

    Ne volim … e tu ću stanem da me ne ubiješ …

  19. Zih, kakvi su ti medjugradski, sve mislim docekace me rat tamo gde sam posla k’o u ”Ko to tamo peva” . A iznad svakog vozača visi po jedna gola, po jedan haški optuženik, jedan folk pevač, dve, tri ikone, bar jedna slika nekog manastira na Kosovu nekoliko brojanica i opanak! Ko hoće da doživi Srbiju uopšte ne mora da je obilazi samo može da udje u autobus. I doma da se napije od kog god ‘oće vina. Po izboru mu :😛

    Drnch, ne semta meni sto on pusi nego sto ja ne mogu😛
    jednom ću da napišem o putovanju brzinom 5 km na sat dok ne stadosmo i dok ne pade vozaču šećer od frke… I o jednoj što je arlaukala ad žuri i drala se na njega: More, sad kad te u’vatim odma’ ću ti dignem šećer😀 😀 😀

    Suske, slobodno se istresi, meni ne smeta🙂

    slave su ti posebna prica, ja retko kad ukapiram sta se slavi… to su gulavnom baKAnalije… od treće rakije il’ čaše vina…😛

  20. Ala sam permutovala slovaaaaa

    a nista nisam pila

  21. electrasdreams Says:

    Od medveda, dabome.

  22. Znas sta… meni se cini da ti nakrpis sve ovo… a ustvari volis… jer ti daje motiv da pises.🙂 i to je super!

  23. Elektra, mi smo ti zemlj cuvena po losim vinima pa jos imaju glupo ime😀

    Drnch, sta, bre, nakrpim?

  24. I gresi slovcaaaaaaaaa😉

  25. Zelena, prijavila sam, ne važi😉

  26. nakrpiti – izloziti kritici, u cilju usmeravanja pojava i motivacije subjekata, nosilaca istih, da teze – stanju SAVRSENSTVA!😆

  27. nakrpiti = nabudžiti

    nabudžiti = ”Uspešni pokušaj pravljenja torte od govneta.”

    ja tako skontala😉

  28. Cao draga! Evo me, prvi put kod tebe u gostima. Nisam putovala dugo, sva sreca, blizu si. Dosla sam nepozvana, ali mislim da mozda imas negde casu belog vina (posebno volem – to je lalinski izraz – Muskat otonel iz Vrsackih vinograda). Evo kako sam ja (pokvarena) resila da otpikam sve posete koje me iritiraju do dz. Obecam da cu doci, sva srecna i vesela. I onda, kada dodje taj dan i prodje cas, nazovem i kazem: Izvini, glava me ubija, vec par dana, izgleda da je migrena, tako da nema sanse da dodjem. Ma, nema veze, drugi put. Aj, cao, lepo se provedite. To je jedna solucija, a ima ih bezbroj. Ne dozvoljavam da mi neko pokvari makar jedan dan u zivotu i da ga provedem kako drugi hoce.

  29. Dudo, dobrodosla🙂
    ima vina, belog narocito
    zapamticu ovo sa migrenom, zatrebace😀

  30. Nemoj, Mahlat, molim te lepo! Bolje da pises o autobusima i slavama nego o migreni. To sa migrenom sacuvaj za… hmm, negde drugde.😉

  31. Drnch, ja sam normalna i fina zena, volim sve sto vole mladi i nikad me ne boli glava, ne daj boze da me zaboli odma’ mi proden na tom ”hmm drugom mestu”😀

    al’ mogu valjda da lazem u cilju ocuvanja mentalnog zdravljai

  32. grrr

    proden – prodje

  33. nabudžiti = ”Uspešni pokušaj pravljenja torte od govneta.”
    Ha, ha, ha, luda li si zena, boze! 😛 Oce mi das onog sto ljubi kompjuter da ga turim Dedi u licnu kartu? 👿
    Necu ja vise da spamujem, ne, ne, nego me sad ovo podseti na sredjivanje podruma, garaze, spajza… al ne stize se od blogovanja.
    Kad cemo draga o sexu, od ovoga mi skace pritisak i uopste nije dobro za mentalno zdravlje. 🙄

  34. Ha, Sanja pricala o sexy, ja dobra, nanananananananananana:P

  35. Sanja, ma uzmi, turi mu gde ‘oces😀

    a o seksu kol’ko skoro😉

    Zelena ti pricas kad ne treba, sunce li ti tvoje 😀 😀 😀

  36. Jel mogu sad?
    Sex, sex, sexxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx😆
    Ako je mogla ona mogu i ja😛

  37. Lepo si mogla da iznajmis Zihericu, znas bre da zena vozi u svim mogucim pravcima, odmara samo kad vidi livadu i cvece🙂 O SBB-u ne mogu vise da balavim, to je stoka jedna neopevana, sljam exploatatorski i monopolisticki, skup neznalica i neradnika sve im po spisku.

  38. Zeno, livada i cveca gde god pogledas pa to bi bilo gore nego vozom da sam krenula, ons taje uz svaku belu kucu😛

  39. Livadaaaa, livadaa sa njima se budiiiiiii😉
    Omasi li tekst?😛

  40. A da – SBB – stvarno stoka – izgubili me iz evidencije, iskljucili kablovsku ni krivoj ni duznoj, jos sam morala da platim 3 500 dinara ponovo. Sad im sve po spisku, al necu na glas, da kvarim ovaj prostor! 👿
    A sad i sebi sve po drugom spisku sto ne cuvam ni od cega priznanice! :mrgreen:

  41. Zelena, bre, nisam buba pominjala livade i cveće

    SAnja yato moj ljubimac cuva od pre dva’es godina, kaže mnogo ima zaboravnih u ovoj zemlji i onih što te gube iz evidencije.

    A moj otac još čuva reačune za eksere i ostalog što je kupovao još tamo početkom osamdesetih kad je pravio kuću.

    Odvojiš jednu sobu i čuvaš.

    Zlu ne trebalo pošto malo malo pa neko zlo…

  42. A moj otac još čuva reačune za eksere i ostalog što je kupovao još tamo početkom osamdesetih kad je pravio kuću.

    Ova rečenica mi je vrh!

    Čim Zelena navrati ja počnem da mucam😛

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: