Priča o jednom petom novembru

Petog novembra, pre tačno dvadeset godina, na trenutak pre nego što će me uvesti u anesteziju, ja sam upala u strašnu paniku – sve u meni se bunilo protiv logike koja me je dovela tu gde jesam, da uradim ono što ne želim, iz samo jednog razloga – da ostatku sveta ne ispadne jezik do zemlje a oči igraju kao na federima kad me sretnu na ulici.

– Ne mogu – kažem doktoru a on mi pedantno, sterilno, kao da će mi učiniti uslugu odgovara ’’Polako, nije to ništa, hajde da se dogovorimo…’’

Da se dogovorimo… da sklopim savez sa onom sobom koju ne poznajem dogovarajući se sa nekim ko nema nikakvog značaja u mom životu, recimo… tog trenutka je bio samo neko čiju sam uslugu trebala da platim, malo ozbiljnija intervencija od one kad dobijem piće u kafani. Ovo je morao da bude dogovor samo sa samom sobom.

Pre ovoga… ima li veće nesreće nego da saznate da se u vašem telu začeo život tek po raskidu sa onim ko je u svemu tome učestvovao, tek pošto je prosuto toliko prljavih i teških reči koje ni pomoću najboje volje ne uspete da počistite i bacite kao da ih nikada nije bilo. I ima li veće gluposti raspravljati o ovome sa onima koji nov život pokušavaju da defiišu kroz ’’upropastićeš sebi život’’, ’’šta će ti TO’’, ’’ima vremena’’, ’’pojaviće se neko drugi’’… sve ono što u tom času nije ni malo važno. Ali, postoje trenuci u životu kad vam pamet zakaže i kad svi ostali budu pametni umesto vas…

I eto, ustala sam sa tog stola i odšetala do automata odakle sam pozvala mamu koja se držala po strani i sve vreme govorila – ’’Tvoj je život, ti odluči, razmisli…’’  Tu izgovaram onu najtežu rečenicu kad mislite da će tog istog trenutka kad izađe iz vaših usta nastupiti potop i da preživlih neće biti.

Najbrižnijim glasom na svetu, kao da mi govori da se sklonim sa kiše, moja mama mi kaže da dodjem kući.

A peti je novembar i napolju je suvo i hladno, promiču najkrupnije pahulje snega koje sam dotle videla. Padaju po meni, ispred mene, svuda… kao zaštita od onog sveta kome od tog dana više neću biti po meri. Uostalom kao i svi oni koji su prekršili pravila i dozvolili sebi da žive svoj život.

Odjednom, nema  kamena na srcu ni olova u nogama, ničega. Samo sneg, ja i olakšanje.

Sedam meseci kasnije ja sam na jednom porodilištu dobila svoju ljubav na prvi pogled.

A svih ovih godina očekujem da petog novembra padne bar jedna pahulja samo za mene. Kad je ima osmehnem se. Kad izostane uvređena sam.

Ove godine je nije bilo. Ali tu je moja junska pahulja.

I da, nije mi uništila život, obogatila ga je na bezbroj neverovatnih načina…

scan0018

022

24 Responses to “Priča o jednom petom novembru”

  1. Uh, bilo je stvarno tesko, ali si ipak odlicno postupila. Vidi sta si dobila: Sunce, osmeh, srecu. Imam dve, to isto. Uzivaj i srecne bile, obe.

  2. Zivot se sastoji od bezbroj teskih odluka. Neke ispadnu prave a neke pogresne. Ova tvoja, petonovembarska, je definitivno prava.

  3. Kad bi živeli po čaršijskim pravilima nikada ništa dobro u životu ne bi uradili.
    Slušala si sebe i donela najbolju moguću odluku – SREĆU!

    Žive bile!

  4. Oh-la-la! Ziva bila majci!🙂

  5. Bravo za tebe,ali bravo i za tvoju mamu koja je imala snage da te pusti da sama izaberes svoj put. Iduceg petog novembra posipam licno pahulje iznad grada za tebe i tvoju ljubav na prvi pogled.

  6. Neka vas sreca i svako dobro prati.🙂

  7. Svima, da ne duzim,nemam u vezi ovoga nista vise da kazem sem da je to jedina odluka koju sam donela a za koju se kasnije nisam pitala sta bi bilo da sam odlucila drugacije.

    Glupo mi je, u stvari, da bilo sta kazem…

    Hvala na lepim zeljama.

  8. Šta reći? Žive, zdrave i srećne bile! 😛

  9. Zanimljive ti ove slike🙂
    Jel si to drzala macku na civiluku?
    I drugo, ovaj spiralni kabl, jel to da nesto k’o bandzi, ako se dete otkaci sa stola?

  10. Imam ja jos zanimljivije slike.

    Ono sto visi je lisica!

    Spiralni kabl je kabl od telefona.

    U sredini je beba.

    U ustima joj je cucla.

    Ako ima jos neki nejasan detalj javi da pojasnimo😀

  11. Sa bebom, vidimo na drugoj slici, sve u najboljem redu.
    Telefon, avanzovao u mobilni i verovatno je u dzepu.
    Cucla isto u dzepu, sa upaljacem.😉
    A sta je bilo sa lisicom?😀

  12. Jebi ga, nije vise u modi lisica. Negde je u ormaru al’ mogu da je nadjem obucem se u nju i slikam.

    Ako treba😀

  13. Ako resis da se slikas, moze samo sa lisicom, ne mora nista drugo.
    Samo da znam da je dobro!😆

  14. Pametna odluka jedne Mame i jedne plavuse, pametna za ceo zivot.
    Sad vas ima tri pametne🙂

  15. I sto si pisala 12-tog za 5-ti novembar a?😛

  16. Ka’ke, ber, veze ima kad pisem😛

  17. ber – bre

    ubicu se😀

  18. Vidi bre kakva devojka, luce. Sve si prezivela sad uzivaj.

  19. electrasdreams Says:

    Ajd’ nek se usudi sneg da ne padne sledeceg petog novembra!
    Bravo majstorice.

  20. Uh mamicu im… kako brzo porastu.😀

  21. Bubo, na majku😀

    Elektra, vala bas, samo nek se usudi. Ma vestacki cu da narucim.

    Carobna, brzinom svetlosti, prosto zalim sto ima tako malo vremena za uzivanje…

  22. svaka cast za Vas i junsku pahulju…Eto,tolko od mene…

  23. Hvala Dusane, kratko ali dovoljno😉

  24. ja samo da te pozdravim i pahuljicu, naravno🙂

Comments are closed.

%d bloggers like this: