Summa sumarum

Bilo je ovako:

U januaru je ludijala predizborna kampanja kroz sve moguće medije, kandidovao se ko je stig’o. Mene bilo sramota što imam uši. Svi koji su se kandidovali su kukumavčili da izadjemo na glasanje da ne bi opet vlast morala da se menja bagerima.

Biralo se izmedju istoka i zapada. Razlozi svakog birača su bili neverovatni. Jedan je glasao za radikale jer ’’Putin zaštićava Srbe’’! Mene i dalje bilo sramota što imam uši.

U februaru smo dobili predsednika. Jedan predsednički kandidat se okrenuo ženama i rek’o da radjamo decu da bi imali kome da ostavimo borbu za slobodu. Mile sam mu se majke najebala. Ako nemam šta detetu da ostavim e neću ni borbu. Nikakvu!

Drugi se okrenuo mladima, bakama i dekama. Računao da ovi mladi još nemaju pojma a da su bake i deke totalno izlapeli.

Uši su mi bile u ozbiljnoj opasnosti da ih odsečem.

Tog istog meseca Kosovo je proglasilo nezavisnost, ničim izazvano i totalno nepravedno. Vlast se umal’ nije šlogirala. ’Teli da me ubede da ću da umrem i da sam niko i ništa ako ne izadjem na ulicu da vičem ’’Kosovo je srce Srbije’’. Nit umreh nit izadjoh na ulicu. Nit’ iskreno da vam kažem, ja uopšte znam gde je Kosovo. Sem na geografskoj karti. Mediji ovu nezavisnost nazvali ’’pirova pobeda’’.

Ja se malo zbunila, pokušala u sebi da pronadjem sve te kosovske emocije što me obuzmu na Vidovdan i ne nadjoh ništa. Biće da sam drvo. Cepanica!

Hleb ”naš nasušni” postao je političko sredstvo. Ono najniže. U Somboru. Zašto je to tako većina Somboraca nije znala. Jedan se odvažio da razjasni da je to tako jer treba da se pokaže Albancima da ne mogu da rade šta hoće pa ni da mese hleb. Kolektivna paranoja je kulminirala strahom da Albanci mogu nešto da im stave u hleb. Šta znaš!

U martu je promocije hipermarketa, šoping molova i monopolista itišla tako daleko da je na jednoj TV prikazana emisija o tome zašto je bolje povrće kupovati u hipermarketima nego na pijacama. Na pijaci možete da pokisnete ali to i nije tako strašno koliko je strašno što pijačni prodavci nemaju sertifikate o poreklu robe! Kad sledeći put odete na pijacu obavezno pitajte za sertifikat. Svaki bokor zelene salate mora to da ima, poreklo semena, vreme sejanja, vreme berbe, rok trajanja, na kom je Suncu sunčana dok je rasla, prirodnom ili veštačkom, i kojom je vodom polivana. Povučena ovim u jednom hipermarketu sam pogledala sertifikat za pasulj: berba 2007., poreklo Azerbejdžan, sorta tetovac. Put tog pasulja iz Azerbejdžana, carina, papirologija i sanitarni pregled su jeftiniji nego da je pasulj otkupljen od nekog domaćeg proizvodjača. To što se azerbejdžanski pasulj zove ’’tetovac’’ je normalno pošto ovi od Leskovac nisu patentirali i zaštitili svoju sortu.

U aprilu samo što se nisam ujedala kad sam saznala da je samo 7% stanovništva visokoobrazovano. Ako od tog postotka oduzmemo sve one koji su kupili diplome biće da nema ni toliko obrazovanih, to nema veze sa diplomama.

Ovo što smo prosečno neobrazovani nas ne sprečava da budemo doktori specijaliste i da postaviljamo dijagnoze. Ovde vam je svako stručan da za nekog drugog kaže da je lud ili bolestan. Svaki nebeski Srbin ima svoju listu ludih i bolesnih napravljenu stručnim posmatranjem okoline. Dijagnozu znaju da postave ali lek za sve te bolesti nemaju, ne znaju koji je. To je jedna od stvari koje me fasciniraju. Ima mnogo onih koji znaju od čega boluju drugi ali nikako ne znaju od čega su sami bolesni. Ma, ne priznaju da su bolesni uopšte.

Sve u svemu, ovde ste bolesni ako ste demokrata, radikal, ako imate mišljenje, ako se ne libite da ga kažete, ako vam je Kosovo srce, ako nije srce, ako mitingujete, ako ne mitingujete, ako se protivite, podugačka lista utvrđenih bolesti koje u dijagnostici još nemaju šifru. Ali, ko te pita, ako Srbin kaže da si bolestan – bolestan si, nema tu šta da se polemiše.

E, dragi moji, 70% tih naših doktora specijalista se izjasnilo da je homoseksualnost bolest! U koju vrstu bolesti su svrstali homoseksualnost nisu se izjasnili, organsku, mentalnu, urođenu, stečenu, izlečivu, neizlečivu, to ne znaju, znaju samo da je bolest. I, naravno, mrze homoseksualce. Remete im život. Da li isto tako mrze sve bolesne ljude nije mi poznato. Hoću reći, ako već misle da je homoseksualnost bolest stvarno je nepristojno gajiti prema njima taj osećaj mržnje.

Maj – Eurosong! Preživesmo a preživeše boga mi i homoseksualci, živa nisam bila za njih. A kad sam već kod njih da pohvalim i ’’Kurir’’. Ni on se nije obrukao. Ostao je dosledan govoru mržnje, širenju mržnje i pokušaju da napravi skandal tamo gde ga nema. Da imaju penzioneri šta da čitaju. Sprovodeći istragu, svakog jutra kad kupujem novine, zaključila sam da taj ’’časopis’’ kupuju isključivo penzioneri. Valjda ih privuku oni naslovi – Pederluk, Peder-bal, Orgije i slično, pošto u njihovo zlatno vreme toga nije bilo. U pomenutoj novini ste mogli da pročitate da ’’horde pedera haraju Beogradom!’’. Ja se trudila da vidim te horde al’ nisam uspela. Očekivala sam baš horde naoružane toljagama, lancima, kamama i ostalim spravama za mučenje poštenog sveta al’ ništa. Ništa poharano nije. Ovde se hara samo kad treba da pokažemo kako smo demokratska zemlja i gde nam je srce.

Jun je potvrdio da smo nepopravljiv narod, održana je promocija knjige profesorke Mirjane Marković.

Ako ste zaboravili ko je to – to je udovica pokojnog predsednika Slobodana Miloševića koji u trenutku upokojenja nije bio predsednik al’ to nema veze svima onima koji čekaju da vaskrsne, žena sa cvetom u kosi, ona žena koja onoj svojoj ljubavi bez koje nije mogla da živi nije došla na sahranu, majka najbogatijeg berača višnji i nosača gajbi na planeti, ruska azilantkinja, ona što je gledala levo a išla desno, žena kojoj su se od svih zločina koje je učinila pripisali samo dva – dodeljivanje jednog stana i šverc cigaretama. Za obe stvari je nevina pa neće doći na sudjenje da ne gubi vreme. I na kraju, to je ona žena za koju onaj koji Evropu hrani govnima traži rehabilitaciju ubedjujući celu zemlju da prema ovoj ženi vrši humanitarni zločin i da će ona, tamo u Rusiji, da crekne za milom joj domovinom.

S obzirom da smo popušili odavno sve cigarete koje je švercovala ja bih joj oprostila i pustila je da se vrati. Lakše bi mi bilo, majke mi. Mnogo lakše nego što gledam reportaže sa promocije njene najnovije knjige koju ’’jadnica još nije videla’’ a u kojoj je sigurno ponovo pisala o ljubavi prema svojoj porodici, njenoj prelepoj deci, pčelicama i leptirićima i ispijanju kafe na Stradunu.

Nastaviće se.

Moram da prekinem, pripade m i muka.

18 Responses to “Summa sumarum”

  1. Prekide bas kad je pocelo da biva mlogo velika vrucina…

    Imas usi jos,a??? 😛 😀

  2. Imam, Deda, al’ do kraja godine ima jos dana u kojima mogu da se dese raznorazna sranja tako da ne garantujem da cu sa usima d audjem u Novu godinu 😀

  3. Ja vise nemam usi. I meni muka, a za pola sata krecem na put. Ccccc, kako cu?

  4. Bez usiju😛

  5. Sta ti bi da nas podsecas na sva ona govna kroz koja smo prolazili u cizmama dupetarama, a bogami, necemo ih jos dugo ni skidati. Zasto Mahlat imas potrebu da evociras uspomene na sve ruzne stvaru? A sta nam se pa lepo desilo? Meni, jedino u maju, jer mi se tada udala cerka i dobila sam divnog zeta! Lazem, i oktobar mi je bio divan jer je moja mladja cerka dala prvu godinu faksa, tj. ocistila celu godinu! Sacekacu nastavak, mozda bude i nesto lepo do decembra!

  6. Pa, jebi ga, Dudo, zivimo u tim sranjima a kraj je godine, tek da se ne zaboravi, zbog nekioh buducih gresaka.

  7. E sestro slatka,da znas kakve se igrice igraju ovdi kod nas u provinciji, ceo vrh bi se postideo! I ona s cvetom u kosi je mala beba za njih. Neverovatno, ali istinito… 😦
    Aj da umuknem i meni pripade muka. Odo’ da gledam sneg, pametnije je.

  8. Pa znam, samo ne znam kad ce svemu tome biti kraj.Imam utisak da nikad gore nije bilo, vaskrsavaju socijalisti, demokrate ne znaju koliko im je dosta, jedno kosntantno ludilo…

  9. Porucila ti sarah da spremas.
    Januar, februar, mart, april, maj, jun……prazan djep, moj rezime nakon tvojih sumara🙂
    “Cik pogodi sta imam za veceru, budjav lebac, njam, njam…….”
    Mlogo mi muka.

  10. E Bar sam se ispovracao kao covek ovako rano subotom ujutru.

  11. Zelena, nista ja tebe ne razumem.

    Zmaju, je l’ ti bolje?

  12. I ja mislim da gore nije bilo. Cini mi se da cemo jos debelo patiti za Titom. Ne smem da uzmem novine u ruke da ne vidim koga su Presovci novog otkrili sa “sebi dodeljenim milionima za OGROMNE NAPORE I TRUD”.
    Stvarno, bojim se da ce me odneti u ludaru. Pa, samo mi nije jasno DOKLE CEMO MI TO TRPETI! Zar je moguce da nema ko nas organizuje da popizdimo, izadjemo na ulice, prekinemo sa svim mogucim aktivnostima dok se ne sredi situacija u zemlji. I onaj “volim i ja vas” i “gospodja sa cvetom u kosi ” su se nakrali, ali mislim da ovi danas ubedljivo vode! DOKLEEEEEE!

  13. Ej kod nas pao PRAVI sneg!!! 😛 Mnogo lep, beo, a pahulje ko crtane! Sto se radujeeeeeemmmm!!!!!!! 😛

  14. Ama kako kod tebe pao a nas preskocio?

    Crkoh od ljubomore!

    Al’ drago mi je🙂

  15. Vidi se da si plava, nema veze😉

  16. Kuku majko!
    Sreća, izistinska, što te imamo, i što te nije mrzelo da nas podsetiš …
    I što reče Deda, dobro je da si napravila pauzu baš kad je počela vrućina, na vreme da pripremimo limunadu …😐

    Jebem ti ovakvu zemlju!

  17. Suske, nastavicu, nego reko malo da presecem sa onim sisama da ne pocrkamo od muke.

  18. Ovo sam počela da čitam još kad si objavila… i ne mogu bre… Nerviram se, a inače mi je baš lepo. Neću ni da pročitam dok me neko ne iznervira, pre toga.😀

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: