Mahlat, draga, skokni čas!

Probudi me poruka jutros u tri i po minuta do sedam a ja legla u 3.

Situacija – posedovanje mobilnog telefona podrazumeva da ne možeš da piškiš, kakiš, tuširaš se, ništa! Ne javiš li se kad sprava počne da zvoni odmah dobijaš poruku neverovatne sadržine – Što se ne javljaš?, a odmah potom te zovu na fiksni da te pitaju to isto. Preporuka za poboljšanje situacije – fiziološke, higijenske i ine potrebe obavljati sa mobilnim telefonom koji vam kao klepetuša visi oko vrata. Da l’ je pristojno u tim trenucima razgovarati nije mi još niko objasnio, znam samo da je stresno.

Moja situacija je sledeća – ne javljam se na brojeve kojih nema u mom imeniku. Al’ kao što rekoh kako se dočepaju mog mobilnog broja tako isto se nekim tajnim, meni nepoznatim, kanalima dočepaju i fiksnog. Kad zazvoni fiksni (odmah posle mobilnog) ja istog trenutka postajem pantomimičar tj. i rukama i nogama ljubimcu i ljubimici pokazujem: nisam-tu-ni-za-koga-kažete-li-da-jesam-skidam-glave!!! Posle par meseci sam konačno shvatila – il’ njih dvoje ne znaju tu igru il’ ja nisam nikakav pantomimičar, nešto jeste. Uglavnom znam da bi nekom drugom vrlo lako objasnila bilo šta al’ njima da nisam tu ne umem. Kako god, ko god je rešio dobiće me. Da me pita kako sam, neće. Ja uglavnom dobijam zadatke koji isključivo mogu da se reše u Beogradu i koje isključivo mogu da rešim ja.

Skakućući. Mislim, uvek mi kažu: Skokni čas!

Pre par meseci – zove drugarica da momku njene ćerke odnesem papuče na VMA!!!

Ja sva sluđena pitam: Kom bre momku i koje papuče? Dobila sam objašnjenje od Kosovskog boja. Skraćena verzija je – momak vojnik, operisano mu slepo crevo, papuče mogu da budu bilo koje, najbolje one za plažu, boja nebitna. Ni devojci a ni milim mu roditeljima se ne isplati da dolaze samo zbog papuča. Zaključim da meni treba najviše da je stalo da on ne nazebe tako postoperativno, pitam za ime, buduća mu tašta zna samo nadimak.

Papuče isporučene. Prethodno kupljene. Boje se ne sećam.

Kako izgleda isporučiti nekome na VMA papuče kome samo znaš nadimak i da ima ožiljak od operacije slepog creva ne znam da l’ možete da zamislite. Isto ko u Donjoj Babušnici gde se svi poznaju i gde postoji samo jedna raskrsnica bez semafora.

Uglavnom, skoknula sam.

Prošle zime nekako baš u ovo vreme – čekala sam ispred nemačke ambasade viziran pasoš za sina svoje sestre. Minus 200 ja bogtepitakoja u redu. Dobila sam osam flajera tipa ’’Milo reisen’’, Kiki reisen’’… – sve sigurno i udobno, autobusi polaze sredom i subotom, uglavnom iz Leskovca i svaki ima bar, WC, TV, klimu, ako nekom ustreba da znate. Pasoš sam dobila kad je već počela da mi raste brada. Bez vize al’ sa propratnim pismom da će razmotriti njegov slučaj. Dva dana sam bila podvrgnuta unakrsnom ispitivanju i utvrđivanju: da l’ ti Nemci znaju koji su debili kad jednompetnaestogodišnjem detetu nisu dali vizu, što mu nisu dali, što nisam pitala, šta su mi rekli, kako je izgledala ta…ta…ta što mi je dala neviziran pasoš i sve u tom stilu. Osećala sam se potpuno , nesposobnom, bezvrednom i krivom. I takva i jesam kad nisam uspela da se dočepam jednog viziranog pasoša za jedno obično dete a svi prevaranti, šverceri i slični jesu.

Letos – vrhunac. Uputstvo je bilo da odem na određenu raskrsnicu i sačekam zeleni auto nepoznatih registarskih oznaka. Pitah za marku, i ona nepoznata, rečeno mi je da je limuzina. Vozi je visok crnomanjast muškarac. Predaće mi kovertu po koju će moja kuma doći kad stigne.

Sad možete da zamislite mene koja stoji na raskrsnici dok pored nje prolazi milion vozila, svako treće zeleno. Limuzine nigde – meni su sve automobili. Pokušavam da prepoznam visokog, crnog i manjastog – ništa. U automobilima svi iste visine, ja poćorava, dok prepoznam boju kose automobil već prohujao vijoreći mi ruse kose. Stajala sam tako jedno četre’spet minuta k’o ona na auto putu što stopira a niko neće da je poveze. Na kraju prepoznade taj visok crnomanjast mene i predade mi tu kovertu uz ono ’’Ovo ću reći samo jednom i nikad više!’’

Kad sam otplakala svoju redovnu turu nemoći i sveprisutnih ludaka u svom životu rešila sam da:

–       se upišem na kurs pantomime;

–       mobilni bacim kroz prozor ako da Bog da ne preživi;

–       tajno čupam kablove fiksnog telefona;

I rešila sam da ako se slučajno javim a sa druge strane bude opet neko sa nekim suludim Skokni-čas zahtevom, kažem, mrtva ’ladna – Nije tu!

Ako me pitaju jesam li luda opet ću mrtva ’ladna da kažem – Jesam!

Krajnje je vreme.

Možda ste čitali ovaj moj post. Ne bi mi pao na pamet da me jutros ne probudi ta poruka.

Sestra se smrzla isped nemačke ambasade i više joj se ne isplati da se smrzava. Evo, čekam je da dodje da mi preda broj da se ja smrzavam. I cupkam u mestu. A Nova godina samo što nije.

Tako mi i treba kad lepo nisam pobacala telefone.

Stvarno da pobesniš…

Jebemtitelefondatijebemtelefonikogaizmisli! Naročito mobilni!

christmas_animated_gif_053

12 Responses to “Mahlat, draga, skokni čas!”

  1. A ti ne znas da su dobar i lud rodjena braca? Cuti i trpi kad ne znas da kazes NE.

  2. To što živiš u Bgdu njima znači da ti je sve to tu ispred nosa i da nije nikakav problem “skoknuti čas”. Imala sam i ja razne zahteve, sličnog tipa, pa se ponekad pitam dal je taj narod normalan. Kaže, “e da ne dolazim ja 3 sata ranije, ajde molim te skokni čas i kupi mi karte za koncert”, pritom ja trudna sa stomakom do zuba i sa bebom od 7 meseci. Raznih budala ima, ali ja to kulturno odjebem.

  3. U Beogradu imam ogromnu familiju i mnogo dobrih drugara, ali ako mi veruješ, NIKADA nisam koristila tu rečenicu “Ajd skokni molim te…”.
    Ono što znam, je da je za svaki moj hir, potrebno da se neko mnogo iscima.

    Jedino što moj muž maltretira rođenog brata, kad dolazi ovde, da mu kupi neki deo za auto, jer za ovaj naš krš, delova ima samo u jednoj jedinoj prodavnici u Beogradu. I zbog toga nam je vrlo, vrlo neprijatno …😦

    ALi pošto sam sa tobom ovako baš bliska, a i ti si vidim rešena da pomažeš provincioji u širem smislu, ajde molim te skokni do … Tempa na primer. … a? … e baš si neka! …:mrgreen:
    😀 ….

    p.s. Isključi telefone i uživaj😉

  4. Ja kad spavam iskljucujem mobilni i to svi koji me znaju, znaju.
    A, skakutanje, bilo ih je, jbg.
    Nadam se da si ok i da nisi ledenica, napolju je -6.

  5. Zmaju , znam al’ mi to znanje ne koristi!

    Carobna, kunem se da sam postala alergicna na tu rec – skoknuti – kad je tako lako nek skakucu sami a ja da gledam.

    Suskava, i ja volim tebe al nemoj kad te molim.

    Telefon kad iskljucim nastaju kataklizmicni potresi u familiji i sire.

    Zelena valjda cu i ja da se opametim a sutra treba da skakucem i cupkam negde oko 11 sati😦

  6. Ajd kad ides Suske da ucinis, molim te iz Tempa da mi uzmes i posaljes, znas ono, za dzaba je, da ne objasnjavam ovde pred svima?…lol
    More , iskucuj telefon, pod hitno !!!

  7. I ja kažem…telefoni samo donose neprilike…a i mail…a i čat programi…a i pisma…da ne spominjem telegrame?

  8. Cupka ona sad😦

  9. Nacupkala se, upravo sam dosla p[a kad se isplacem napisacu nesto.

  10. Moja sestra iz NS juce zvala da “skoknem danas da joj uzmem drzavljanstvo”, caskom, takodje. Casovi, nastavnicko vece, nespremljeni kolaci, ruska salata i ostalo… ma ko ga jebe. “Pa za kad ti treba?” “Odma’ posle praznika.” A kojom postom da ti saljem, jebo te otac, kad rekli da nece da rade do 26-tog januara? 👿
    Sve te razumem, skroz. Jeste da je kod nas u malom gradu sve blize i brze, al imamo tako nekoliko rodjaka navucenih na “zacasposla usluge” da vec dobijam tesku alergiju! Odma pocnu da mi izbijaju pecati i javlja mi se neko nekontrolisano siktanje. :mrgreen:
    E sad stvarno necu da sednem za ovaj kompjuter dok ne budu gotovi svi planirani kolaci i ostalo.

  11. setila sam se da sam ja trebala da skoknem 1250km, tacno u centimetar, moj brat bio sprecen….ali samo jednom :mrgreen:
    i da znas ko izmisli mobilni telefon crkodabogda i to dvaput.A kad zazvoni uponoci,ali ne moj…zarekla sam se da ce u 2009 da zvoni u toaletnoj vodi!!!!
    Odo da mesim a ti se ugrej, ako mozes… 😦

  12. Evo, pocela nova godina, a htedoh reci da za drzavljanstva i izvode iz maticne knjige, postoji VIRTUALNI MATICAR, preko koga moze sve da se obavi, da znate. Meni rekli, pre neki dan!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: