Tebi ako se ne svidja ti idi

I bi ja. Problem mi je samo što ću, gde god da odem, i sebe da ponesem sa sobom tako da mi se odlazak nikako ne isplati. Kad bih nekako mogla da ostavim sve ono što su drugi u meni pokvarili i svaku lošu misao koja mi je pala na pamet zbog nevaspitanog, glupog, tupavog i nigde nevidjenog naroda ovog bi trenutka pošla. Pešice.

Ovo ’’tebi ako se ne svidja ti idi’’ mi kažu i napišu kad god ih podsetim u kakvoj zemlji živimo. Glup savet a konstrukcija rečenice još gluplja al’ šta ćeš.

A ja htedoh da kažem ovo – ako se po jutru dan poznaje, to jest ako se godina poznaje po prvom januaru ja sam ga najebala.

Prvog januara se ljubimac probudio, pogledao me jednim okom, video da ja već naveliko beležim ono što mi je palo na pamet, mislim moram da zapišem ne može mozak da stigne da obradi sve u trenutku, i kaže:

Za tebe, bre, nisu praznici!

Kad malo bolje razmislim možda i nisu.

Meni je čitav moj život praznik. Tako sam sebe istrenirala.

Mom ličnom, intimnom, finansijskom, seksualnom, udruženo bračnom i roditeljskom životu ne fali ništa.

Da sam normalna trebalo bi da sam zadovoljna.

Al’ nisam normalna pa samim tim nisam ni zadovoljna.

Elem, nisam imuna na okolinu i sve ono što ona nosi pa to ti je. Život mi upropastiše. Tako sam sebi za ovu godinu poželela da naučim da se pravim luda. Ako neko ima recept neka dojavi.

Staru godinu sam ispratila jureći neviziran pasoš. Jutros me sestra zove i šapuće – Je l’ ti svi spavaju… Odakle mi snaga da joj ne kažem – More puši djoku i m’rš u pizdu materinu – ne znam. Prvo i ja spavam, drugo nije uspela da zapamti da mi je dete otputovalo, treće besna sam na nju ima tri dana. Tako snažno ćuteći sam odslušala instrukcije i po podne išla da se nadjem sa nekom da joj predam taj neviziran pasoš, to bilo mnogo hitno, pribogu da ja ne otputujem negde sa njim. Jedva na Zelenom vencu ubodoh koja me čeka, znak raspoznavanja bio šešir, mislim rekla imaće šešir, krava glupa, zimsko vreme, svaka seljanka nabila šešir na glavu. Sreća pa ja moj ne stavih na glavu inače bi trčala da ga bacim u Savu.

I onda sam večeras gledala retrospektivu minule godine koju je zamenila ova što je najvaljuju kao prvi krug pakla.

Premijer, onaj što liči na Pašića glavom i bradom a ne liči na Deda Mraza, 301 je savetovao da se radnici ne igraju poslom, to jest glavom, da ne izlaze na ulice i prave tim svojim protestima gužvu nego da sede tamo gde jesu i čuvaju svoja radna mesta. Bolje, kaže on, radno mesto, nego ulica. Pa, bolje je, slažem se, problem je što bi po pravilima uz radno mesto trebala da ide i plata, to bi nekako trebalo da ide u paketu a ovde, kod nas, ne ide. Onda je ulica logična. I nije mi jasno što daje ove savete, treba sve te narazumne koji imaju posao a nemaju platu odmah, čim izadju na ulicu, otpustiti. Šta ih briga, ima još mnogo budala koje će u ovoj zemlji i za ovu vlast raditi besplatno.

Ona gospodja što je učestvovala u izradi budžeta je savetovala štednju po sistemu – bele pare za crne dane. Samo nije rekla kako štedeti pare, mislim kako oni koji rade za 12 000 ili primaju isto toliko veliku penziju mogu da uštede. Jedino da te pare ne troše i da počnu da prose, ja ne vidim drugi način.

Krišto, onaj što nije ni prvi, ni jedini, ni poslednji, onaj što je umislio da se aerodrom na kome je radio nalazi u nekoj drugoj zemlji a ne u Srbiji je vratio laptop i rekao da se one ne ’’pali’’ na lovu nego na prave vrednosti. Mašala! Pa ne palim se ni ja, nikada kad ujutru ne moram da razmišljam šta ću i kako ću. Al’ kad moram palim se na lovu i te kako. Tako ću jednog jutra i da eksplodiram, ipak tinjam mnogo drugo, jednog dana mora da dodje do eksplozije.

I kad sam kod pravih vrednosti, sociolozi ove zemlje koja je cela, sa svima nama, socijalni slučaj, su za ovu godinu što je tek došla savetovali da zaboravimo ’’snove o velikom novcu i da ih zemenimo pravim vrednostima’’!

Ma, jebo vam, bre, pas mater svima na gomilu. I to onoliko puta koliko ste gluposti izgovorili!

Kako god obrneš mi Srbi smo maloumnici koji sede, ništa ne rade i sanjaju o velikom novcu. Državni aparat, to su oni pametni, Bog ih pogledao kad su se rodili, su našli načina da svoje snove ostvare pa sad mogu da se okrenu pravim vrednostima, nisu pohlepni kao mi. Oni sad mogu do sudnjeg dana da pričaju o vrednostima porodice i toplog doma, humanim akcijama, da se pred izbore slikaju sa sirotinjom, da se šetkaju ’’k’o obični ljudi’’, ja za sve to stvarno nemam vremena. Mogu da organizuju humantarne SMS akcije pa da od svih nas priikupe ono 50 dinara plus PDV i budu humani. I uz sve to mogu lepo da misle a ne kao ja, ja mislim ružno. A ružno i sanjam. Je l’ treba ko ona bivša predsednikovica da serem o divnoj deci, dok jedo od te dece prebija koga stigne i da ne pričam šta se sve dešavalo. Jesu li to prave vrednosti?

Pokušala sam da smislim koje su to prave vrednosti kojima treba da se okrenem kad ne mislim o parama i nisam ništa smislila.


A ja vam u ovoj godini koja je tek počela i u onoj srpskoj skorodolazećoj želim da se držite pravih vrednosti pa da:

uspešno a da se ne zagrcnete progutate sve što vam ova vlast podmetne i da pri tom nikako ne mutirate u nojeve,

sačuvate svoja radna mesta i ne mislite na plate, nemojte da budete od onih koji se ’’pale’’ na novac,

da uspete da uštedite na sebi, svojoj deci i svom životu na radost onih koji žive na vaš račun,

da vam niknu svi lokalni, sporedni i glavni putevi sa sve koridorima i da se uspešno prime,

da uspešno preživite bez struje, gasa i vode, svega onoga što ne smete da potrošite onoliko koliko ste platili

da shvatite da hleb, mleko, meso i ostalo poskupljuju zbog poskupljenja inputa u proizvodnji, da nije tako mogli biste da pevate i da

ako bude izbora koji će (kako reče naš predsednik, onaj što voli da se miri i od čijeg poljupca dinar jača a euro slabi) biti samo u krajnjem slučaju, budete pametni i na te izbore krenete ne verujući. Jer ako budete verovali možemo da se slikamo.

Inače tih izbora neće biti, mislim nije krajnje vreme. Ovde nikad nije dogorelo do nokata, doteralo cara do duvara, možemo mi da izdržimo i kad dogori do nokata.

Šta će nam nokti i bez toga se može.

Nema onog bez čega mi ne možemo.

Ako nekome baš bude frka neka ode i izljubi se sa predsednikom, možda mu krene u životu.

Jes’ da samo u bajkama postoji ono da od poljupca žaba može da se pretvori u princa, da Snežana ispljune parče otrovne jabuke, da se Trnova Ružica probudi, al’ ko veruje u bajke neka proba, šta znate.

I višnjica na šlagu je to što je gos’n predsednik Tadić, veliki pomiritelj večeras rekao da moramo svi da se izmirimo. Ma, neću, bre! Neću! Postoje oni sa kojima sam u svadji bila i kad su im svi ostali klicali, nema tog interesa zbog koga bih se ‘’pomirila’’ sa nečim što moj stomak ne može da svari.

Ovog Tadića nema, nema, nigde ga nema, pa se onda pojavi da mi zasere ono malo što uspem da sačuvam od svih njih. Kad ne umem da isključim televizor.

Tako… srećna vam Nova…

Ako verujete da može da bude nešto novo.

Meni je scenario skroz poznat, samo ima novih diplomiranih glumaca…

Da se okrenemo pravim vrednostima!!!!

Ako vam se čini da mi nije dobro, ma jok!

Biće da sam se prejela i da sam prepila. Tako su rekli – ako vam za vreme praznika bude loše to znači da ste preterali u jelu i piću. Da čoveku može da bude muka od gluposti, drskosti i vlasti to nisu rekli.

cuti

11 Responses to “Tebi ako se ne svidja ti idi”

  1. Ti bre ostro zapocela,ja se jos treznim🙂

  2. Blago tebi, Zmaju, ja nisam uspela ni pripita da budem, nekako nisam imala vremena.

  3. Pa ja sam se napio da ne bi me terali da radim LoL

  4. …jebes politicare, i meni muka od njih, anemam gde da idem…Tu sam i zderem se, sta da radim?

  5. Mamicu im jebem svima od reda. Ide i miri se, sa mise na misu. Poludela sam kad sam Tadića videla za Božić na misi. To bi isto bilo ko kad bi Mesić ili koji već, za naš Božić otišao na liturgiju i stao u prvi red da se slika, a HRT pustio direktan prenos liturgije iz pravoslavne crkve. Nisam samo videla kako se krstio. Nemam ništa protiv da svako veruje u Boga u kojeg hoće, ali što je on morao da ide tamo i da se trti. Guzicoljubac jedan. Da štedimo i da jedemo govna, dok se svi oni izmire i izljube i dok nam opevaju. Da radimo, a da nas ne plaćaju, da čuvamo posao i ne izlazimo na ulice. Ma jok bre na ulice, nego puške u ruke, pa po kratkom postupku. Sve bi ih do jednog pobila i to ne iz snajpera, nego direkt u čelo, na licu mesta. Puč!

  6. E mnogo sam se iznervirala…pa sam morala i da se vratim. Šta ti bre ženo trebalo ovo da pišeš, da me ranom zorom nerviraš?😉 Idem po kući i psujem, dolazi muž i čudi se šta mi je, ko me iznervirao? Pa sam se vratila da ti kažem… “tebi ako se ne sviđa ti idi” hahahahahaha….😀

  7. Jao, zeno, pa skroz si rekla sve sto u svima nama cuci. I ja se pitam, sto nas neko ne organizuje, pa svi do jednog na ulice da im se najebemo … uh!!! Ma vidi samo ko nam pravi plan “za stezanje kaisa u slucaju krize koja nadolazi”. Debeloguzani, prepunih novcanika, koji se parkiraju na staze za slepe ispred skupstine! Kao nisu je videli? Ma jel, pa jel slepac vozi onu “besnu limuzinu” kojoj ni ime ne znam da izgovorim! Jao, ocaj jedan. Kad uzmem novine u ruke, vec mi se zeludac (ili rupa na mestu zeluca), zavrne, pocne da me gusi i onda ukapiram: bacam novine o pod i jebem im sve po spisku. Da, svi smo puni love i pune nam slamarice! Dzukele jedne, pa 20 godina zivimo kao stoka. Zaduzila sam se kao Grcka, sve cekam, doci ce da me hapse,ne bi li tom mom detetu priustila jedno zimovanje od nedelju dana, sa sve iznajmljenom opremom, jer, imali su besplatan smestaj. I to ljudi kosta, uzas jedan. Ne moze obican smrtnik, ispod srednje (nekadasnje) klase ni nos da promoli na ski terene, toliko deru. Strasno! A da ne pricam, ako pozelis malo bolji obrok, sa sve kolacima, koliko moras da se izritas love! Slusala sam neki dan dipl. glumca Mimu Karadzica, koji je na pitanje o politici rekao: Nemam pojma, nista ne gledam, nista ne citam, osim, Politikinog zabavnika, vec 25 godina. E, pa, resila sam i ja, prelazim na Zabavnik, da ne zavrsim u Vrscu ili nekoj ustanovi, slicnog tipa!

  8. Ovaj tvoj Deka je sve reko, mada kod nas onako, vise usrano… 😦

  9. A nove vesti su da nema gasa! E, a nece biti i stuje, ako popalimo, rerne, bojlere, sporete, i bas resimo da zivimo, kupamo se, jedemo! I tu stegnite kaiseve, jerbo slede iskljucenja. Ja sam resila, da nacnem parket u decijoj sobi, zalozim talandaru na sred dnevne sobe, okacim tronozac, pa cemo tu grejati vodu za kupanje, kuvati na kazan i polegati oko vatre. Jebem li ga, nije li to super? Svi na gomili, ko za bombardovanje. Mozda to onaj tamo od gore, zeli da nas stalno spaja po sistemu 4 S! Samo to jos nismo probali! Mozda nam posle tog iskustva, ipak, bude bolje, mislim, kada se slozi cetvorka!

  10. Dobro da ovo ne procitah ranije, upropastilo bi mi divne i radosne praznike. Upropastilo bi mi radost sto sam 01.01. ujutru u 5 sati morala da skidam stikle i sve ostalo praznicno ruho koje sam obukla zbog sebe i svog decka kako bi bar malo ulepsala pocetak godine / novine i tv pre toga nedelju dana nisam ni citala ni gledala…jok ja…znala za jadac/, i da po hitnom pozivu, hitno idem na posao i hitno nesto odradim. Pa istog tog 01.01. nocu u 11 po hitnom pozivu opet sve hitno do celih 3 ujutru. Pa 02.01., pogodi, opet sve hitno, ali ovog puta u pristojno vreme od 14 – 20h…pa tako u hitnosti sve do Bozica. E neces vala, za Bozic neces…ali, iskrsnu hitno pa ga jebi.
    Decko mi pretio da ce da me hitno ostavi, ali, na srecu nije. Kuvao i sanirao mi promrzle noge i ruke, jer sve hitno je bilo napolju, i nocu i danju, na -milion. Mora da je lud? Ja bih sebe ostavila u takvim okolnostima, sile nema! Ili bih bar nocu privela svalera da je on mene ostavljao zbog hitnih poslova.
    Inace, za grane od badnjaka isla sam na Moravu. Jesam se smrzla k’o ono dabome, ali se bar nisam nervirala gledajuci kojekakve umetnicke aranzmane, nase, slobodnoumetnicke i katolicke kreacije kojima je pijaca bila zatrpana. Mozda bilo nekih i na muslimanski “nacin”, ali nemadoh hrabrosti da gledam. Poslanice, savete o pomirenju, slozi i ljubavi, srecom ne videh i ne cuh, pa sacuvah malo razuma. Badnji dan, ceo zamisli, provedoh kod kuce.Ali…crce mi vodokotlic u kupatilu. Lepo za pocetak godine, sta kazes? I jos da citam novine? Ma ‘ajde, nisam luda!
    A sto se tice oklagije? Imam dve. Samo zvizni i eto me. U prvom redu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: