Obezglavljena Srbija

Dolaskom Turaka na ove naše prostore, davno to beše a kao da je juče bilo, srednjevekovne srpske države su prestale da postoje i sa njima je nestala tadašnja društvena elita Srbije. Srbi su postali raja.

I taman kad je počela, izmučena ropstvom i balkanskim ratovima da se oporavlja stigli su Nemci a za njima komunisti. U želji da stvore novo besklasno društvo koje bi činili novi ljudi komunisti se se obračunavali sa intelektualnom elitom tog poratnog vremena i to bukvalno. Svi znate kako.

U Beogradu je osnovan Sud časti sa svim odlikama prekog suda na kome su stradali intelektualci ako ni zbog čega lako dokazivog a ono što su se bavili prevodjenjem. Oni koji su se prilagodili i nekako uspeli da izvuku živu glavu bili su prinudjeni da pohadjaju kurseve ruskog jezika a pohadjali su ih čak i oni koji su ruski jezik mnogo bolje poznavali od svojih predavača. Mora da je bila namera da se jednog dana u Srbiji govori ruski jezik. Otprilike svaka druga generacija bude pogodjena time.

Tu intelektualnu elitu je zamenila ‘’napredna inteligencija’’ koja je gutala sve pred sobom. Ideja jugoslovenstva je progutala srpsku nacionalnost i Srbi su postali narod. Patriotska osećanja su bila zabranjena.

E taj narod se poslušno okretao ka istoku kad je bila takva naredba i onda još poslušnije ka zapadu kad bi se naredba promenila. U sred Šumadije su uzvikivali ‘’Trst je naš’’ iako pojma nisu imali ni čiji je ni gde se nalazi, onda su uzvikivali istorijsko ‘’ne’’ . Oni malo sporiji koji nisu uspevali da se okrenu tako brzo završavali su na Golom otoku odakle su se vraćali prevaspitani tek onda kad su ih pitali – Jesi revidir’o – a on potvrdio da jeste.

U medjuvremenu, su Srbi zaboravili ko su i šta su, znali su samo da su Titovi pioniri, pa omladinci, pa radnička klasa. Srbijom se brže nego u ostalim krajevima proširio komunistički internacionalizam.

Za vreme studentskih protesta ‘68. godine jedna studentkinja se opasno sporečkala sa dekanom jednog fakulteta oko fotelje u kojoj on sedi i gvozdenih kreveta na kojima spavaju studenti. Pokazao joj je prazan rukav svog sakoa i rekao da je on za sve ono što ima ostavio ruku na Sutjesci.  Isključena je zbog odgovora da treba da ode na Sutjesku, uzme svoju ruku i vrati narodu sve što je za nju dobio. Ili uzeo sam, kako to beše. Devedesete godine sam se zaposlila u kragujevačkoj Zastava IVECO kamioni i ne biste verovali koliko je u to vreme postojalo onih koji su dobijali neki dodatak na partizanske spomenice. Nepismeni, neobrazovani, tupi al’ su nam uporno pili krv na slamčicu zbog svake kapi koju su prolili,ako su je prolili jer ima mnogo onih koji su dobili status partizana s dva svedoka.

A onda su stigle devedesete i suluda ideja tadašnjeg vodje da jednog dana gde god pogledaš bude Srbija koji je sa medijima dobro radio na budjenju srpskog nacionalizma, tako su se Jugosloveni srpskog porekla setili da bi ponovo mogli da budu Srbi ali kasno. Više nisu imali nacionalnu svest. Pogubljeni u jugoslovenstvu, uskraćeni za istoriju i osakaćeni  nametnutim bratstvom i jedinstvom Srbi više nisu znali šta je nacionalizam, šta patriotizam a šta šovinizam.

Srbijom je zavladala ’’elita’’ pevaljki, prevaranata, dilera, lopova, polupismenih partijskih poslušnika, proroka i magova. Po nekim prirodnim zakonima talog pada na dno, ovde je po najprirodnijim društvenim zakonima talog izbio na površinu.

Umesto nekadašnjeg komunističkog internacionalizma, Srbima se nameće evropeizam kao pitanje života ili smrti, pitanje opstanka Srbije. A srpski narod skroz sludjen, pojma nema ni gde je istok ni gde je zapad, da li treba da se bori za gas ili za vize.

Od devedesetih smo odmakli samo malo, kalendarski, samo se upotrebljavaju nove krilatice, drugačije sročene, sve je audio varka. O vizuelnim varkama da ne govorim, svi sede i dive se umeću iluzionista misleći da je stvarno.

Danas, ako nisi zadrti srpski nacionalista onda i nisi Srbin. Podoban si samo ako si nacionalistički – neobavešteno – neobrazovano nastrojen da uzvikuješ ’’Srbija se saginajti neće’’ i ’’Mi stojimo postojano’’ šta god da se desi. Ovo da se Srbija saginjati neće – i da hoće ne može, više nema gde, opandrčiće nosem o zemlju i polomiće kičmu ako je još uvek ima. Za ’’Mi stojimo postojano’’ se brine vlast sa medijima, što više zaludjuju to se više budi srpski nacionalizam.

Ovih dana smo bombardovani podacima koliko je ljudi u Sloveniji, Rusiji i još nekim jadnim zemljama ostalo bez posla. To što ovde ljudi godinama ostaju bez posla je sasvim normalna pojava koja nikoga ne uzbudjuje jer kako kažu oni što gledaju u zvezde – Srbija vuče lošu karmu. Biće bolje ali za nekih devet godina. Šta je za Srbina devet godina! Mačiji kašalj!

Vlast ove zemlje uporno ponavlja kako je Srbija deo Evrope pa samim tim i deo sveta. Koji deo ja nikako da ukapiram jer danima tvrdoglavo ponavljaju da svetska ekonomska kriza neće nešto ekstra prolaziti korz Srbiju, nema šanse pa je glupo da se sekiramo. Ono, kad malo bolje razmislim ta kriza i nema šta ovde da traži, može samo da se razočara kad vidi da ovde nema krize koje nije bilo i koju mi nismo istrpeli.

Proroci su opet vrlo traženi i rekoše kako je III svetski rat na pomolu a sa njim i nuklearna katastrofa ali da sve to neće bitno uticati na Srbiju. Srbija jeste deo sveta ali samo kad joj to odgovara u drugim slučajevima ona egzistira ni na nebu ni na zemlji.

Dragan Nikolić i Milena Dravić su dobili crnogorsko državljanstvo. Zbog medijske prašine koja se digla očekujem, i bilo bi sasvim normalno, da ih se odreknemo, stvarno nisu zaslužili da budu Srbi. Mogli bismo i Grand kafu prestati da pijemo, što da pijemo kafu koju reklamiraju dva izroda.

Predsednik ove zemlje je gostuujći na jednoj televiziji na postavljeno pitanje odgovorio da to pitanje ne treba da mu bude postavljeno, da on nekim stvarima ne treba da se bavi, ima ko će. Pa naravno da ima, kad uzmemo u obzir koliko ministarstava imamo i koliko ministara sa pomoćnicima i savetnicim sedi u njima predsednik ne treba ništa da radi sem da se miri, to mu nekako najbolje ide.

Posle dva dana je izjavio da je ’’analizirao’’ škole u Srbiji, dakle radio ono čime on stvarno ne treba da se bavi već nadležno ministarstvo i došao do poražavajućih zaključaka kako više nema školskih sekcija, kako su sportske sale izdate, obećavši da će to pod hitno da se promeni.

Od devedesetih godina na ovamo sve školske sale se izdaju a decu profesori vode na rekreaciju u prirodu. U školskim holovima su ’’najbolji ponudjači’’ (najbolji ponudjač je onaj koji ima najbolju vezu) otvorili pekare i knjižare u kojima su i kifle i olovke skuplje nego u radnjama van škole. Ako je u svom profesorskom poslu zakačio devedesete drug predsednik bi to morao da zna. Morao bi da zna i ako nije. Onako kako znaju svi roditelji koji se bune na roditeljskim sastancima a nastavničko osoblje im odgovara da je to odluka direktora.

Pet dana nedeljno smo, svi mi koji plaćamo TV pretplatu jer moramo da nas ne bi tužili pošto je ovde najlakše tužiti nevine, izloženi mantranju da mora da se očuva dostojanstvo skupštine. To vam je mesto gde ne bi smelo da se laže jer nije lepo lagati niti sme drugome da se kaže da laže – njega pustite da laže. U tu dostojanstvenu skupštinu je protekle nedelje, mrtav hladan, ušetao momak koji je samo zato što je Srbin proglašen za nacionalnog heroja bez obzira što je doprineo tome da o Srbima ceo svet i dalje misli da su varvari. To što se nalazi na Interpolovoj poternici uopšte ne remeti njegovo herojstvo. Tri dana su nas ubedjivali da je ništa lakše nego ući i videti kako se provode poslanici, da je to pravo svakog gradjanina. Ako vam padne na pamet da možete da podjete u turistički obilazak poslanika ne pravite budale od sebe. Ono što možemo da očekujemo je da će radikali uskoro pored bedža koji već nose nositi i bedž sa likom srpsko američkog studenta (ako se ne odluče za majice) koji u stvari ništa nije hteo u skupštini sem da pomogne malo mladima. Ako bude mogao.

I posle svega nikako da razjasnim jednu stvar – ako se niste rodili kao konj onda nije normalno da vas neko osedla i mamuza, da vam ne da odmora. Ako se baš i desi da vam neko nabaci sedlo nije moguće da se ni jednog trenutka ne zapitate kako je to neko rodjen sa mamuzama a neko sa sedlom. Je l’ to neka genska predispozicija?

Jer, znate, nije normalno da ljudi nose sedlo. Onda postanu krdo.

A pogledajte koliko je godina prošlo od onda kad smo bili samo raja.

Turci nas obezglaviše i takvi ostadosmo do dana današnjeg.

Ovo uopšte nisam planirala ovde da objavim ali sam danas pročitala blog Dragane Djermanović o brendu i rebrendiranju Srbije. Ovo s rebrendiranjem mi je diglo kosu na glavi, kad sam pomislila koliko tu posla ima.

I koliko će sve biti jalovo dok se ne promeni svest naroda.

A u vezi svega toga, oko Božića sam prikupila one cirkularne božićne poruke i objavila ih bez nekog posebnog komentara s tim što sam naglasila da smo mi neverovatni pesničko poetski nastrojen narod koji nema poštovanja ni prema čemu i da sam užasnuta time šta u tim porukama piše i ovo su komentari koje sam dobila:

-‘’Kako li si samo sakupila sve ove bljuvotine sto si objavila? I ko ti je dozvolio da ih objavis? I ti i on bi trebalo da odgovarate po Zakonu o blacenju i vredjanju sopstvenog naroda. Kad bi jos takav Zakon i postojao. I da odgovaraju “Rokeri sa Moravu” i onaj ko pise “Selo gori, a baba se ceslja” i slicni. Pod uslovom da jeste Srbi, da niste podmetnuti.
Nisi morala da cekas Bozic, da vidis i citas ove bljuvotine. Podji po javnim WC-ima, ima ih tamo od uvek koliko hoces. Ima ih svuda po svetu, u svakom zitu ima kukolja. Ali nesto ne verujem da bas svuda dozvoljavaju javno blacenje svog naroda bez kazne, kao kod nas. Cak ni tamo gde se mnogo vise nego ovde pljacka, ubija, i prodaje deci droga. A i nije ovde samo kazna u pitanju. Vise je to svest o tome da time vredjas i svog oca i dedu i sve svoje pretke i potomke. Ostavljas svojoj deci u amanet da ih po svetu gledaju podrugljivo i misle ili govore: ” a to su oni divljaci Srbi”. Nadam se da ces i ti i svi koje sam ovde slucajno pomenuo da shvatite ovo dobronamerno.’’

-‘’Razmisli, molim te, jesi li negde videla, cula, procitala, da se drugi narodi oko nas i po svetu, ovako izruguju sami sebi, kao sto mi to cinimo. Imaju li Hrvati neku pesmu tipa “Stojadinka ovce sisa”, objavljuju li bosanski muslimani u svojim medijima viceve o Muji i Hasi, igraju li Siptari Moravac na svojim slavljima, kao sto mi redovno igramo Sotu? Jesi li cula od nasih ljudi koji zive u inostranstvu, kako nas tamo nazivaju i za sta nas smatraju? Treba li za uvek da im to podsticemo raznoraznim ponizavanjima samih sebe?
Imam predlog za tebe. Podstakni ljude, posetioce ovog sajta i bloga, da prosire ovu temu, da daju svoja misljenja. Pa ako vecina misli suprotno od mene, obecavam da cu da ti se izvinim i da se zavucem u neku misju rupu. I da placem sto ovom narodu nema pomoci.
Na kraju da se zna – ja sam Srbin i volim svoj narod. Smatram da, kad su ovakve stvari u pitanju, treba svi da budemo braca i sestre. Zato ti se obracam intimizirano, sa “ti”, umesto sa “Ti” ili “Vi”, a ti to opet shvati zlonamerno. Ostaje mi samo da se nadam da ces jednog dana da promenis shvatanja. Kao i mnogi drugi. A, veruj, bez ikakvog ulagivanja, iskreno, cenim i postujem i tebe i tvoj rad, jer sam do sada procitao dosta tvojih izvanrednih tekstova. Pozdrav.’’

I vrhunac:

-‘’Nismo mi Englezi ni Vatikan. Njima je istorija dodelila malo visi status na civilizacijskoj lestvici nego nama i oni sebi mogu da dozvole neke stvari koje mi sebi ne mozemo. Kasno smo izasli iz pecine, gazili nas Varvari, jasili Tuci pet vekova, prepolovili Austro-Ugari, ubijali Nemci i Ustase. Iako smo bozanski narod nemamo kulturu stariju od 1000 godina, nemamo ni pisane ni ikakve spomenike. Kakav mentalitet! Ne postoji mentalitet naroda, kao sto su pojedini svetski zlocinci propagirali, postoji samo mentalitet pojedinca. I postoji sudbina, istorija. Jesmo li krivi zbog nase istorije? Treba li zbog sudbine, na koju nismo mogli da uticemo, da se stidimo sami sebe? Da se rugamo sami sebi? Da savijemo glave do zemlje da bi drugi lakse mogli danas sutnu u zadnjicu? Naprotiv. Treba da dignemo glave i da sa ponosom nosimo nasu sirotinju. Jedino tako ce drugi manje da je zapazaju. Na takvu promenu shvatanja sam mislio draga gospodjice ili gospodjo. I necu vise da pominjem tvoj nick ili pseudonim ili sta ti je vec ovo sto si sebi dodelila, jer i to je ruzno i omalovazavajuce. Hvala na prostoru. Pozdrav.’’

42 Responses to “Obezglavljena Srbija”

  1. U jebote… 😯
    -prirodnim zakonima talog pada na dno, ovde je po najprirodnijim društvenim zakonima talog izbio na površinu.-
    Svaki dalji komentar bio bi suvisan. 😦

  2. JA sam mislila da ovo niko nece procitati🙂

  3. Jednostavan zakljucak: Kad budemo poceli da cenimo sebe, cenice nas i drugi. Sve dok sami sebe srozavamo do ispod grandovskih mera, ceo svet ce se sprdati sa nama.
    Necu sebi dozvoliti da me gledaju sa nipodostavanjem. Trudicu se da istrajem i na licnom i na svesrpskom brendu u sto pozitivnijem smislu.
    I Dragana i ti svojim delovanjem mnogo uticete da se “Brend Srbija” izdigne iz prasine u koju je bacen od ljudi koji su prvi trebali da se zaloze za njega. Pridruzujem se, a vidim veliki odziv mnogih divnih i uticajnih ljudi koji znaju koliko je znacaj i brendiranje sopstvenih vrednosti.
    Sto nas je vise sa slicnim ili istim razmisljanjem i delovanjem, to su i sanse vece da slika o nama, o Srbiji bude u nivou brenda.

  4. Mene mrzelo da citam, pocela, pa pomislih idi bre Mahlat u persun🙂
    Mada mi zapalo za oko, ono o javnim ‘vecejima’, ko ti kriv kad trpis do kuce i ne ides u iste da se edukujes🙂

  5. Zašto si mislila da niko neće da pročita? Tekst se lako čita i odlično je napisan… nije me mrzelo da pročitam i ono “Bez komentare” i sada sam stvarno ljuta. “…ko ti je dozvolio da ih objavis?”. Ne postavlja pitanje kakav smo mi to narod kada takvim, u najmanju ruku, vulgarnim porukama, nekome čestitamo Božić. Još ti ispade najgora. Ne može se ovaj narod prodrmati, kada od početka srpske istorije Srbijom vlada “talog”. Kada kao jedinka i pokušaš da na najočigledniji način pokažeš tim istim Srbima da nisu ni patriote, ni vernici, kažu da to treba da se sakrije, da to slučajno svet ne vidi. Zna taj isti svet kakva smo mi govna, pa nam zato i jeste ovako kako nam je. Namnožili se lopovi, prevaranti, šljam.

    Srbija se saginjati neće. Ma jel da? Ko god je i pomislio da nas naguzi, naguzio nas je, a mi pri tom sveti nebeski narod stojimo uspravno. Hoće to, “stojiš pravo, bravo, bravo”. Ne bato moj. Natrti se Srbin sam, pa još i pripomogne da mu lakše uleti. Obezglavljena Srbija srlja u propast, jer očiju nema.

  6. Samo mi nije jasno ZASTO se ja smejem dok citam ovo? 😦

  7. I ja se smejem , mora da sam udarena “mokrom carapom”…sta kazes ??? 😀

  8. Samo neke teze na koje me navodi ovaj tekst:

    Obracun komunista sa “inteletualnom elitom” – tu se ne slazemo i nije glavna tema, pa necu da komentarisem sada (ako bas ne budem morao).

    Drzava je prevazidjen pojam, nasa i bilo cija. Uglavnom ne vrsi funkciju vodjstva i zastite svog stanovnistva, vec samo stiti pripadnike aparata vlasti, dok su na vlasti. Sistem drzavnosti nas primorava na razne stvari pa i da se “patriotski izjasnjavamo” a na kraju to cinimo uglavnom radi odbrane materijalnih i drugih interesa (slucaj lepog Gage sa Cubure i gospodje Dravic). Nacionalnost bi trebalo da bude kao veroispocest, licni osecaj bez obaveze izjasnjavanja i uticaja na bilo kakve socijalno-materijalne stvari.

    I konacno, monite se molim vas brendiranja bilo cega! Brend je vise stvar tradicije nego marketinga. Brendiranje na silu je jos jedan nacin da agencije te vrste operu necije pare.
    Bruka je agencijski brendirati drzavu! To znaci da drzava svih ovih godina nije u stanju da za sebe uradi nista bolje od onoga sto moze sacica ustogljenih japija u projektom zadatom i debelo preplacenom roku.

  9. Deda, kao sto rece, stav drugih se nece promeniti dok mi ne promenimo svoj. Lepo je to rekao Dusko Radovic (parafrazirano) – kako da se cenjkae ako nemate cenu!

    Zelena, zamisli ti kako je on meni odgovorio!!!!

    Carobna vidis kako je to, nisam treabala da se uzasnem sadrzajem tih poruka nego da sepoklonim i kazem – Bravo braco i sestre Srpkinje – bar sam tako razumela.

    Magi i Sara smejete se valjda sto je tragikomicno. Posle cete da placete.

    Drnch, nije glavna ali mozes da kazes , bas me interesuje.

    Nacionalnost bi trebalo da bude licni osecaj a ne nametnut osecaj sa instrukcijama kakav trebas da budes jer ako nisi takav… rekoh gore.

    Sto se brendrianja tice, slazem se i malo sam alergicna na tu rec jer je ovde poistovecena sa recju – trend pa je sasvim normalno kad nekoga pitas sta je srpski brend da ti odgovori Lepa Brena, da ne duzim mnogo, dugacko bi ispalo kad bih pisala sta Srbi smatraju svojim brendom.

  10. Uh ozbiljna je tema pa ne mogu bas…al’ da probam da sazmem nekako.
    Mislim da nam stavovi nisu bas tako daleko ali da je potrebna malo preciznija formulacija.
    Bilo je proganjanja. Samo, prvo da definisemo sta je to intelektualna elita? U gornjoj situaciji radilo se o intelektualnom mainstream-u, koji obicno cini veliku vecinu i koji je, samim tim, trom u promeni shvatanja. Intelektualna elita su, pak, oni koji shvate i nove tokove i adekvatno reaguju.
    U uslovima revolucije, mainstream je uvek inertan i vuce nazad. Tada se htelo napred i to brzo i u smeru koji su oznacili pobednici. Ostavljanje mainstream autoriteta da u javnosti stalno budu protiv, bio bi klip u tockovima za svaku inicijativu. Akcija su tada mogle da se baziraju samo na idejnoj obradi jer tada parama nije mogao da se kupi neophodan polet.
    Druga je stvar sto je revolucija surov metod, koji mogu da razumem samo u tako ekstremim slucajevima kao sto su svetski ratovi pa i tada sa knedlom u grlu.
    Dakle, oni koji su proganjani nisu nuzno bili elita, vec pre mainstram a i on nije bio nuzno proganjan ako se nije deklarisao ili dokazao kao protivnik glavnog toka. Ne vidim da su problem imali Nazor, Krleza, Copic, Andric, Cosic… Tesla nije bio sporan i pored emigracije. Ne mogu podceniti intelektualni potencijal Mose Pijade i Kardelja.
    Metodi su grozni, slazem se. Opravdanost je relativna, narocito posle toliko vremena i iz ovog ugla ali postojao je jasan rezon, koji nije tolerisao one koji su bili protiv (reakcija) i one koji nisu razumeli vreme. To sigurno ne bi trebalo da se, onako djuture, naziva intelektuanom elitom.

  11. Meni to brendiranje lici na bredni iliti konjak!
    Malo me nerviraju te engleske reci u nasem jeziku.

  12. ”Tada se htelo napred i to brzo i u smeru koji su oznacili pobednici.”

    Ja sam gore mozda skrto rekla ono sto mi je na pameti. Komunizam je hteo potpuno novog coveka, potpuno razlicitog od onog kakav je bio do rata i apsolutno stoji cinjenica ja je vestacki stvaran taj novi covek, nemoj da zaboravis da je nama nasilno oduzet deo istorije i da sam ja morala da porastem pa da sama nadoknadjujem taj deo. Dakle, mainstream su bili oni koji se nisu dali ako sam dobro razumela.

    U pravu si da mnogi nisu bili sporni, uglavnom su bili sproni oni koji su predstavljali opasnost.

    Generalno si u pravu, generalno sam i ja u pravu, nemoguce je da razmenimo misljenja ovim putem jer je nemoguce, ne mogu toliko ni da pisem. Kako ti kazes, jasan rezon jeste postojao, rezon pobednika, pitanje je koliko je i onda bio opravdan,kako je bio opravdan tako se i izdesavalo sve ono sto jeste.

    I na kraju, sta mi imamo danas, isto kao i onda, podoban si ako klimas glavom i ako si poslusan, kao sto vidis iz komentara cim mislis drugacije kazu da si podmetnut.

    Ma da ne duzim, ionako, u stvari nisam rekla ono sto hocu, potrebno je obrazlaganje.

    I da, nije moglo djuture da se nesto naziva intelektualnom elitom. A sta nam je danas nametnuto kao elita???. I to djuture!!!

    Meni samo ostaje da sedim u svom cosku i da se stidim.

  13. Zelena, i mene nerviraju te reci, imamo svoje samo nisu trendi.

  14. Istoriju pisu pobednici, tako da ko zna sta je istina, kao sto jednoga dana neko ce citati nesto sto nismo pisali mi, jer sedimo po coskovima, nego ‘djuturna elita’.

  15. Djuturna elita… bravo Zelena!:mrgreen:
    Potpuno regularan pojam.

  16. Zelena, ti kad ga ne bi izvrnula😀

    Čija je reč – djuture? A?

  17. Turska. Promovisao ju je cuveni osmanlijski Di Dzej Uture!:mrgreen:

  18. Na cuvenim gostovanjima i rave party-jima na poljima. Vidi period oko 1389.:mrgreen:

  19. Sa’ću da obnovim gradivo😀

    VUKAJLIJA – djuture:

    Sve skupa. Što bi reko Velja Ilić – sve u paketu sa onom nadrkanom Bećkovićkom!
    definisao Abraxus, 03.03.2007.

  20. Srpski brend je jos davno probao da propagira jadni Gavrilovic u Sterijinim “rodoljupcima” pa mu propade kad je ustanovio kakav smo mi zaista narod.

    A ko to ne zna neka uzme i procita “rodoljupce” cak i ne mora sve da procita,dovoljno je da procita zadnjih par stranica.

    http://www.rastko.org.yu/drama/sterija-rodoljupci.html#peto

  21. Fala Zmaju, nije lose podsetiti se.

  22. Ja sam borac, teška kategorija, optimista, workoholik, drugar… neko ko zna da radi i voli da radi… znam šta znam i ne dam na sebe.
    Znam još nešto – kad batalim moju Srbiju i sebe ću izneveriti, a malo mi fali!
    Svaki dan bar jednom zapitam se što ne pokupim decu i odem negde… što dalje… jer nema reda, nema mira, nema plana, nema parametara, nema kriterijuma, nema vizije… a ja to sve imam… a bez toga mi nema života…
    I onda se desi da mi ne jedan, nego više stranaca kažu: “ej, pa ti si skroz ok! i taj i taj iz Srbije je isto skroz ok! a i jedan vaš čovek je regionalni menadžer u Microsoftu, jedan u vodafonu… kako to da ste takvi a tako vam loše ide?!”
    I skontam: nismo (samo) mi krivi! Ne, verujte… ima nas raznih ali nas ima i sjajnih!!! Koja to zemlja ima talente na izvoz, sportiste sa medaljama, đake lidere na regionalnim takmičenjima, žene i majke i menadžerke i sve ostalo u uslovima kada ti je obrazovani sistem nula, kada su ti uslovi za razvoj profesionalnog sporta ispod nule, kada su ti đaci u školama prepušteni sami sebi i privatnim časovima, kada trudnice ne znaju da li će imati posao ako rode decu (u naciji koja izumire), u kojoj državna obdaništa rade 3 sata kraće nego minimalno radno vreme roditelja?!! Ja za nju ne znam… Strašna smo mi družina, baš jaka!
    I zato nekako ne odustajem, samo sada pažljivije gađam metu i razmišljam raconalnije! Nešto ću promeniti, zato šo nisam sama… nešto menjamo već kad smo zajedno zabavljeni istom stvari! Volim ovu zemlju i njene slavne pretke! Ali ponajviše volim našu decu kojoj ostavljamo đubrište i deponiju svojom inercijom i preuzimanjem krivice za kolektivno ludilo!
    Hvala ti
    @Zmajček: hvala na podsećanju na Rodoljupce.

  23. Dragana, naravno da ce se nesto promeniti, da ne verujem u to i ja bih odavno otisla. I naravo da znam da ima sjajnih samo se mnogo slabije cuju od onih drugih, to je izmedju ostalog pitanje i pristojnosti, imam utisak da se mnogo sjajnih povuklo u svoj ugao odakle se krste i levom i desnom.

    Jednom ce se lavina pokrenuti ali potpuno me obeshrabri kad neko kaze da sedimo, cutimo i trpimo sta nas je snaslo. Mnogo je takvih a njih pokrenuti je sizifovski posao kao i kod svih onih koji veruju da se na ”dodeljenu sudbinu” ne moze uticati.

    Hvala tebi za svaki dobar tekst koji si napisala i sto nama koji se ne bavimo profesionalnim stvarima kojima i ti na svoj lep i razumljiv nacin priblizavas sve to.

  24. Kamencic je bacen, nadam se velikoj lavini?…

  25. Odlican tekst. Potpisujem svako zapazanje ali i dodajem i jedno svoje. Koliko god nama koji se osecaju kao civilizovani deo planete cini se lose, primitivno i kontraproduktivno sve ono o cemu vi i D.Djermanovic pisete, moramo shvatiti da to jeste istiniti, relevantan i sveprisutan deo inacionalnog identiteta ljudi koji se osecaju, deklarisu kao Srbi. A drugi im bas i nije ponudjen, zasta su krivi upravo oni koji se deklarisu kao Srbi Evropejci. Ogroman jaz postoji u Srbiji i odgovornost lezi na obe strane. To nije slucajno, taj jaz se neguje sve ove godine od strane politckih vodja, jer obezbedjuje plodan rasadnik ostrascenih ili uplasenih glasaca. To je mnogima jasno. Ono sto nije jasno jeste na koji nacin naterati odgovorne da prihvate odgovornost? To pitanje sebi cesto postavljam.

  26. Deda, pa ocigledno se svi nadamo, samo da ne bude onih koji se sklanjaju i cekaju da sve prodje pa da vide sta ce🙂

    Kristina, apsolutno se slazem sa onim sto ste napisali ali i Vi i ja i svi ostali koji nesto pokusavaju smo izlozeni istim vestima, tupljenjima, zavaravanjima, lazima i pateticno srpskim izjavama pa nadjosmo neku drugu stranu na kojoj pokusavamo da opstanemo. Kad cujem ono o nebeskom narodu dodje mi iz sopstvene koze da iskocim ali vlasti ove zemlje tako odgovara ovaj narod.

    Pitanje koje sebi postavljate postavljam i ja, znate kod nas postoji cudna stvar da postoje nadlezni koji nikako nisu i odgovorni za ono sto su nadlezni. Kod nas su te dve kategorije izgleda nespojive.

  27. Zaboravih da kazem, primetno je da su veci srbisti svi oni koji zive u inostranstvu, nego mi ovde.
    Tako valjda treba, oni tamo bolje znaju kako nam je, nego mi ovde.

  28. Ma oni sve sto znaju je da vole Srbiju i na tome se sve zavrsava a svoju ljubav iskazuju ludjujuci kao nenormalni na koncertima pevaljki s konca i konopca inace retko dolaze ovde, bar oni koi su preko bare, obicno im skupo. I obicno ne znaju padeze.
    I obicno ne znaju jezik zemlje u kojoj zive 20, 30 godina.
    I obicno znaju ko je kriv za propast Srbije.

    I ja nikako da ukapiram kad kazu nasi u dijaspori, nasi u rasejanju, nasi ovo, nasi ono… sve znaju sta treba i kako treba ”Kod nas tamo u Cikagu…–i onda se eventualno vrate u kovcegu, inace, kako rekoh, ranije nemaju vremena.

  29. To ti pricam sestro slatka!

  30. Jako si sve dobro i tacno napisala. I ja sam ocajna kao i vecina nas u ovoj nasoj jadnoj i napacenoj zemlji. Taj ocaj se ispoljava sve vise i vise. Sve prazniji novcanik je nesto sto me sve vise brine a ima toga jos puno sto se mora pozavrsavati. Cinjenica je da se nakotilo gamadi i to one dvonozne i kote se takvom brzinom da ne znam da li ce i naredne generacije uspeti da je iskorene. Pa, ljudi, svaki dan citamo i slusamo o novim prevarama, kradjama, proneverama i samo cekam, da li ce neko nesto preduzeti. Stvarno, nemam vise stomaka! Brinem, danas sutra, kada ovo moje mladje cedo zavrsi fakultet, kakav je posao ceka i da li je uopste ceka, a toliko muke! Da li ce zavrsiti na nekoj pijaci kao nakupac sa diplomom u dzepu. Znam, ni “napolju” nije nista bolje. Volim svoju zemlju, ovde su moji koreni, ovde su moja deca. Nikada nisam zelela da rmpam za nekog svabu ili amera. Ako treba da me neko drnda, lakse mi je “na srpskom”! Pa, sto se mene tice, ne znam sta bih mogla da uradim da nam svima bude bolje? A bice, kazu!

  31. Nema, Dudo, lakseg ”drndanja”.

    A bolje samo od sebe nece biti.

    Prema tome, il oklagiju u ruke, o tome smo vec pricali ili borba mirnim sredstvima.

  32. […] SVAŠTA NEŠTO — Charolija @ 2:00 am Mnogo mi je sada žao što ne umem da pišem kao Mahlat. Iz prostog razloga što sam sigurna, da bi vam ona ovo mnogo bolje prenela. Iznervirana sam, pa ne […]

  33. Ma znam, ali ne znam kako! To sa oklagijom mi je nekako, najsigurnije. Umlatis govna, zauzmes fotelje i Jovo nanovo. Treba samo da se organizujemo, pokupujemo oklagije. Mozda nekom ovde, na blogovima, padne na pamet da pocne proizvodnju oklagija, onako od camovine ili nekog bas, bas tvrdog drveta pa da mu krene posao, a mi zavrsimo ono sto smo zamislili. Znam da ima mnogo pametnih ljudi Srba, samo treba da isplivaju, tj. da ih mi izbacimo na povrsinu, pa da nam bude malo bolje. Ovi sto sada greju svoje debele guzice, u dobrim i udobnim foteljama, samo svoje halave prohteve da zadovolje. Pa dokle i kada ce im biti dosta. Jebem li im sve po spisku! A nama kaiseve da stezu, gamad!

  34. Plašim se samo da stvarno naša reč ni akcija ne vredi ni ko pišljiv bob.
    To bi me ili dotuklo ili bih postala popuno ravnodušna nadalje…

  35. Dudo, problem sa pametnim ljudima i ljudima koji bi mogli nesto da urade je prvenstveno pristojnost a onda sramota. Neko ne ume da se lakta i da se prodaje za male pare, neke je sramota kad vide sa kakvim ljudima moraju da saradjuju i sve to izbegavaju da ne bi postali isti jer je sve to, ocigledno, masinerija koja guta a da se ne oseti.

    Iskreno, meni su se smucile i stenje, i pisanja, i pistaljke, i bageri, i kuke i motike, i oklagije ali to je ponekad jedini nacin.

    Dragana, ne bi te ni dotuklo niti bi bila ravnodusna, pertpostavljam da bi se samo pravila da je tako. Neki se ne mire sa time. Ja sam uvek mislila da nista, ni jedan posao, ni jedna akcija, ne mogu biti uzaludni, samo su neki procesi jako spori. Ovde sam objavila post o osnivanju stranke cega se gadim, malo smo se zezali ali sve je ipak tako. Jednostavno oni koji misle da je ”doteralo cara do duvara” treba da se okupe i krenu u akciju. JA vrlo cesto pisem o narodu od koga se osecam odvojenom, ogorcena sam na sta ljudi sve nasedaju pa onda kad pomislim da ima toliklo gladnih, siromasnih, koji nemaju osnovne stvari, koji svojoj deci ne mogu da priuste nista – pokusam da razumem. Kako da se bave drugim stvarima kad im je ova vlast napravila da za to nemaju vremena.

    Vidis, ja sam, ako se izdvojim, apsolutno zadovoljna svojim zivotom na svim poljima, kad bih tako gledala – ma sta me briga sto u ovoj zemlji nista nije kako treba ali izlozena sam svakodnevnom ponizavanju medija, vlastil partijskih poslusnika koji ni padeze ne znaju a o nekim drugim stvarima da ne govorim i ja ne zelim da bude tako. Zelim dostojanstvenu zemlju, dostojanstvene ljude. Ovde svaki segment treba rasklopiti do najsitnijeg srafa, ocistiti i ponovo sklopiti.

    Treba se oglasavati, pisati, reagovati, zvoniti svim mogucim zvonima. Nemoguce je onda da ne vredi ni pisljiva boba. Mora da vredi.

  36. Treba se oglasavati, pisati, reagovati, zvoniti svim mogucim zvonima. Nemoguce je onda da ne vredi ni pisljiva boba. Mora da vredi.

    Hm…. Ja to recimo radim na sajtu čiji sam urednik i koji je vrlo posećen gradski sajt u gradiću na obali reke Kolubare (www.ugradu.info). I priznajem da ima uticaja, dakle vredi. Ali problem što se svaka promena dešava tako sporo, a mi toliko kasnimo. Pretiču nas događaji neverovatnom brzinom. Mi nemamo vremena. Ja lično nemam više želje ni za ovakvom razmenom mišljenja, sasvim slučajno se nadjoh na ovom blogu, jer mi se čini da se energija samo rasipa uzalud dok vreme gazi sve pred sobom. Plašim se da je tačno da smo suviše pristojni da bi menjali svet. Užasno bih volela da to nije tako i da se odnekud pojave neke oklagije, bageri, makar miševi i tastature sa radikalnim ciljem da izvedu radikalnu promenu. Makar i malu, ali radikalnu. Da se brzo na opšte iznenadjenje nešto promeni. Ne politički, nego u svesti. Treba mi očajnički ta radikalna promena da pobedi utisak da je cela ova zemlja zajedno sa mnom zaglavila u nekom danu mrmota.

  37. kristina pa ko se nije umorio ali to vam je kao u svakodnevnom zivotu – koliko god da ste umorni ima jos nesto sto mora da se obavi. Kad malo bolje razmislim ja vec punih 16 godina rasipam svoju energiju i zivim u danu mrmota.

    Nekako sam u najvecu paniku upala zadnjih godina kad sam neprekidno izlozena pitanjima svoje cerke, osudama, njenim nerazumevanjima. Ja sam u 2o godina putovala po svetu, moja cerka se bavi shvatanjem – pokusava da razume kako neko danas moze da kaze jedno a sutra da tvrdi da to nikada nije rekao. I onda kad sam konacno shvatila da ce moje dete isto ako i ja biti kolateralna steta ljudi koji su na vlasti a koji se ne menjaju kao da mutiraju kad se vlasti docepaju, osecam se kao da udaram glavom o zid. Za dorucak, rucak, veceru i u medjuvremenu. Neko mora da pokrene lavinu.

    I nismo se mi, vi, ja, zaglavili. Oni su nas saterali u tesnac odakle nas ucenjuju kad procene da bimogli malo sunc da nam daju a onda sve od pocetka i isto.

    https://mahlat.wordpress.com/2008/10/24/politika-je-kurva/

  38. Neko mora da pokrene lavinu.

    To je ono o čemu i ja pričam. Ali da li je moguće? Ko će da je pokrene? Vidite li vi oko sebe neku grudvicu koja ima potencijal da naraste i bude ta lavina? Ako mi budete potvrdno odgovorili verovatno ćete mi ulepšati dan. Ili bar poslepodne.

  39. Ja oko sebe vidim mnogo grudvica koje mogu cuda da naprave.

    Umor, ogorcenost, razocaranost, bezuspesna glasanja i nadanja moraju jednom da se pretvore u energiju koja nosi.

    Nas problem i jeste u tome sto su nas ubedili da kao jedinke ne znacimo nista, da mozemo nesto da postignemo samo ako imamo podrsku sa zapada koja je u sustini rusilacka.

    Proces misljenja nam je zakrzljao, ponasamo se bukvalno kao stado.

    Pretpostavljam da je meni, kao i Vama problem – ne sta uraditi – nego kako.

    Niko se nije rodio sa foteljom u kojoj sedi iz koje nas nervira, niti moze da je prepise testamentom. Niti ima tapiju na vlast, ovu zemlju i sve nas.

    Ja, jednostavno, ne mogu vise da zivim sa tim osecajem ponizenosti i da ubedjujem sebe da ne mogu nista.

  40. Ne mogu a da nešto ne napišem, a ne znam šta jer je već sve napisano i pade mi na pamet rečenica iz jednog filma koji opisuje Srbiju kakva je bila i kakva ne treba da bude.

    “Šta reći, rođaci”

  41. […] mi je sada žao što ne umem da pišem kao Mahlat. Iz prostog razloga što sam sigurna, da bi vam ona ovo mnogo bolje prenela. Iznervirana sam, pa ne […]

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: