Što bi rek’o Vuk – Isto to samo malo drugačije

Lica:
prevarena majka
otac kome se sve smučilo
desetogodišnji sin koji se ’’živ pojede’’ i kome čim zine obruse: Ti ćuti, još si mali!
sedamnaestogodišnja ćerka koja je skoro prvi put spavala sa momkom i koja samo razmišlja da l’ je trudna il’ nije trudna, za sve ostalo je boli uvo

Scena: dnevni boravak jedne prosečne kuće.

Ulazi suprug i otac, majka nervozno puši i obraća se ćerki:

–    Pitaj oca gde je do sad bio!

Ćerka zakoluta očima s leva na desno pa s desna na levo i kaže:

–    Baš me briga gde je bio. Pitaj ga sama!
–    Pitaj ga s kim se vucarao do sad.
–    Šta je, bre, tebi. Treba li ja da se bavim tvojim ljubavnim problemima ili ti mojim???
–    Bezobraznice jedna, isti si otac!

Ubacuje se sin:

-Tata, kad ćeš da mi kupiš onu loptu?

Tata još nije zinuo, majka odgovara:

–    Nema sine tata para, sve na kurvu potroši!
–    Šta je to kurva?
–    I ti si mi dobar! Sram te bilo!

Zvoni telefon, ćerka se javlja, priča sa drugaricom i pošto već pola sata mrzi majku govori:

–    Jeeeb’o tee, ovde kod mene ludnica, moja keva poludela, misli da ćale kreše neku ribu…

Majka prileće, toima joj slušalicu i dok je spušta vrišti:

–    Šta ti je glupačo jedna?! Je l’ ceo svet treba da zna?!!!

Otac je ovde služio kao scenski dekor. Sve vreme liči na retardiranog majmuna. Ono što se ne vidi je svekrva koja stoji ispred vrata, crče gladna al’ ne sme da udje.

Otac, ćerka i sin izlaze a majka se oseća kao da je svi varaju.
Ćerka se vraća:

–    Nije mi jasno zašto se ne razvedeš! Ne mogu više da trpim ovu ludnicu.

Majka kroz suze:

–    Zbog vas, budalo zbog vas…

Posle pet, deset, petnaest, dvadeset godina…

Isti dnevni boravak, ista nadrndana žena, isti muž koji sa njom ne može da izadje na kraj. Sve je isto kao bilo kog dana:

–    Ajde da ručaš.
–    Nisam gladan.
–    O! Već ste negde ručali gospodine!?!

–    Opet si skuvala boraniju! Znaš da to ne volim.
–    Idi gde ima bolje.

–    Večeras idemo kod Petrovića.
–    Meni se ne ide.
–    Je l’ to gospodin planirao nešto bolje?!
–    Hoćeš li ti, luda ženo, da prestaneš?
–    Ja da prestanem! Stvarno ne znam ko treba da prestane?! Jedva čekam da umrem, slatko od tebe da se odmorim!
–    Umri odma’ ako  ’oćeš!
–    To bi ti hteo! Ja da umrem a ti da možeš da radiš šta hoćeš, djubre jedno!

(nekoliko puta sam čula ovakvu priču sa malim varijacijama uglavnom iz usta već odrasle dece koja, bez obzira koliko su odrasla, ne mogu da shvate kakva im je usluga učinjena time što su svesno od strane majke uvlačeni u ovakve svadje i koja su trebala da glume sudiju svom ocu, još manje mogu da shvate zašto su korišćena kao sredstvo protiv razvoda – gade mi se žene koje imaju hiljadu razloga za razvod i koje se kriju iza dece, obično kasnije to koriste i traže veliko žrtvovanje svoje dece jer ’’ja sam ceo život zbog vas trpela vašeg oca’’)

26 Responses to “Što bi rek’o Vuk – Isto to samo malo drugačije”

  1. E, uze mi rec iz usta! I meni se gade sve koje se preko dece prepucavaju, ovako il onako, pa jos treba i hvala da im se kaze. Il one koje se i razvedu, pa onda ucenjuju bivse decom – kao, ako mi to ne ucinis neces dete nikad vise da vidis! UFFFFFF!!!!

  2. Za te druge zene nikad nisam imala adekvatnu rec, kad smislim reci cu.

  3. Bojim se da kad bi prislonili uvo na mnoga vrata, da bi to i danas u mnogim porodicama culi…….tradicija je cudna i tuzna.

  4. Ne znam zbog cega ljudi povredjuju tako jedni druge, svoju decu..zar je zaista toliko tesko biti sam / razveden / ostavljen/ ?

  5. Zelena, tradicija… to je sramota, pa jos kad cujem za takvu zenu da je junak i da je sve izdrzala i zrtvovala se za svoju decu dodje mi da povracam.

    Alta, zbog toga sto je ovde jos uvek mnogo veca sramota biti normalna i razvedena zena, drustveno je prihvatljivije da bude poluluda, sludjena, sjebana i udata. O zrtvama niko ne razmislja, one treba da budu zahvalne.

    JOs uvek je mnogo onih koji brak shataju kao rat u kome jedan mora da pobedi a ne kao ono sto on treba da bude.

  6. To je ono isto kada kažu da je ljubav majke prema deci bezuslovna. “Toliko sam vas volela da sam svašta preživela zbog vas, a vi mi tako vraćate, to mi je hvala.” Bezuslovno, samo tako. To su kukavice, koje bezuslovno sažaljevaju sebe i ništa drugo.

  7. I nikad ne uspeju da joj vrate ni delic onoga koliko je ona trpela…

  8. Sranje i samo sranje…

  9. Heh, možda nešto nije “OK” sa mnom, ali ja se slatko ismejah čitajući tekst. Prevarena žena u kojoj hormoni brave džumbus (if you know what I mean), njen suprug koji je napravio sranje, pa sada ćuti jer zna da je kriv, kćerka koju roditelji nisu vaspitali kada je bilo vreme i dečak “izgubljen u svom svetu”. K’o scena iz sitcoma.🙂

    Šalu na stranu, ukoliko ti se ne dopada život, a ti ga menjaj. To je primer koji treba davati i deci.

  10. Punky, pocesto…

    Dzejn, i ja mislim da treba menjati ono sto ti se ne dopada ali mene obicno niko ne slusa, lako je meni da pricam😀 a sto se supruga koji je napravio sranja tice – kad neko resi da zivi sa tim sranjem onda neka ga i proguta a ne da ga ozivljava do kraja. Bar mislim…

  11. Apsolutno se slažem. Ako već progutaš govno, onda ga i svari. Nemoj ga povraćati po potrebi.

    A i ja sam našla analogiju…🙂

  12. Pa dobra je, slikovita😀

  13. Htedoh nesto, al` sad ne mogu od ove dve izna mene🙄🙂

  14. Eto i pojedoh slovo👿

  15. zivot nam uvek vraca ono sto mi drugima dajemo….tako bese? ako se zaista zrtvujes za nekog, i posebno ako je to iz neke toboz ljubavi, onda….blah, sto ja moram da se pravim pametna pa drugacije formulisem prethodnih deset komentara…

  16. Htedoh nesto, al` sad ne mogu od ove dve iznad mene🙄🙂

  17. Kukuuuuu, sta ja ovo radim?🙄

  18. Pokusavas nesto? 🙄

  19. Nesto si ‘tela😀

  20. kad se komunikacija svede na takav raspad ond treba poceti od cutanja, pa uvesti najpre samo pozitivno obracanje, pocevsi id dobro jutro pa polako dalje, dokle se bude moglo.
    Al’ ko moze da je natera da dobrovoljno ucuti?

    U svakom slucaju, ovde je stvar prilicno istrulila a glavna steta ostaje u glavama potomaka, kao los model odnosa koji bi trebalo da budu pomoc u zivotu… a ne teret i muka.

    Svaka strana ima svoje mane i grehe i zanimljivo mi je da si tako otvoreno opalila po zenskoj strani. Bilo bi korktno da sad mi da opalimo po muskoj… da nas ne mrzi..😉

  21. Ja uvek opaljujem po strani koja je zasluzila opaljivanje i nisam sklona generalizovanju a narocito nisam sklona branjenju sopstvenog pola koji to najcesce ne zasluzuje.

    Od 100 losih brakova za takvu situaciju su 99% krive zene, ili im nisu ispunjeni snovi, ili su ostarile, ili bile nespremne za decu i obaveze, ili im muz nije kao tata, ima milion razloga. I onda on, jadan malo ode na neku drugu stranu da odmori mozak pa ispadne kriv. Da nema ludaka koji mu je od kuce napravio sudnicu u kojoj nikakod a se utvrdi nejgova krivica ne bi mu ni padalo na pamet to sto ne moze da iskija do kraja zivota.

    More, gade mi se zene!

  22. Tijana, ako je ”divno” za nacin na koji sam napisala onda hvala. Inace je ovo tuzno

  23. Ama ne samo da mi se gade. Potamanila bih ih.

  24. shaputalica Says:

    mahlat, čoveče, slažem se do slovca. Sa sve tvojim poslednjim komentarom. I elektrinim.

  25. Pa ja nisam ni ocekivala drugo nego da se slazes, kako da se ne slazes!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: