Jebote, mora da se radi!

Imam drugaricu koja je po zanimanju ništa. Ako vas ovo ’’ništa’’ čudi stvarno je ništa. U vreme jedne od reformi ili bogtepita čega završila je neku višu školu i postala nastavnik prakse. Ako je neko od vas bio zakačen usmerenim obrazovanjem onda se seća tih odlazaka na praksu – svakog meseca drugo preduzeće gde smo mogli u toku jednog dana da se upoznamo sa procesom proizvodnje. E ona je taj nastavnik širokog spektra, obučena da objasni proizvodnju automobila i lekova, lanaca, ukratko rečeno –svega. Zanimanje joj totalno neupotrebljivo u današnje vreme.

Bilo je neupotrebljivo i pre dvadeset godina kad je to završila pa je godinama radila deseti posao koji nit’ je znala nit’ je zanimao, uglavnom je radno vreme provodila kradući bogu dane.

I tako je u vrlo zrelim godinama jedne noći skočila i u znoju lica svog, izmučena košmarima, ukapirala da je rodjena u pogrešno vreme, u pogrešnoj zemlji i da to više neće da trpi. Da je bilo po njoj rodila bi se u najmanju ruku u Monaku i možda je to i moglo da se desi nego su se mami mnogo naduvale noge pa se rodila ovde gde se rodila. I tako je rešila da ode. U sve one zemlje u koje je nameračila da se useli i odma’ kupi kuću sa bazenom i crncima je nisu primili jer nije mogla da nauči dve prosto proširene rečenice na engleskom.  Želja da je od rodne zemlje dele okeani i najmanje dvadeset sati leta da niko ne može da joj dodje pala u vodu.

Posle silnih peripetija, razvoda, udaje, plaćanja pa opet razvoda i udaje za bivšeg muža završila je u jednoj komšijskoj zemlji sa potpuno poremećenim porodičnim odnosima, pogubljenim koncima. Ne zna se ni ko pije ni ko plaća al’ su svi lepo obučeni kad dodju ovde na svadbe i sahrane.  Kad god dode donese rodbini pakovanje praška od šes’ kila, pakovanje ’’Milki’’ – 10 po 100 grama i nekoliko konzervi piva od litar. Kakva bi gastarbajterka bila da ima malo više mašte, gastarbajterski pokloni se nisu promenili još od II rata.

Posle četiri godine života ’’preko’’ ne zna ni da bekne jezik zemlje u kojoj živi i u kojoj je rešila da umre. Da zna jezik mogla je da ima neki  fin posao, da radi na primer kao lift boj, bog da je vidi. Pošto ne zna radi kao čistačica. To je ono radno mesto gde se ne priča i što ne moraju puno da joj objašnjavaju, samo joj pokažu prstom šta treba da očisti. Dok ne nauči napamet.

I tu je nastao problem. Ona lepo krenula da uživa u ptičjem mleku koga ovde nema a tamo ima, da bude socijalni slučaj i živi od socijalne pomoći, da nadje bogatog ljubavnika, da, bre, jednom u životu bude ono za šta se rodila, kad ono malo morgen. Mora da radi. I to stvarno mora da radi. Tako kaže:

Jebote, ništa me ne pitaj, ovde mora da se radi!

Bi mi je žao, majke mi.

Tolike godine je ovde imala radno mesto a nije radila ništa, sad otišla tamo i umesto da je dočekaju kraljevski, onako kako je zaslužila, oni joj tutnuli metlu u ruke. I umesto da joj kažu da ta metla služi da sedne na nju i leti po belom svetu ona mora da čisti. Pa još mora i kući da radi, da pegla, pere, kuva a oni ’’pička im materina, ručaju u restoranima dok ona rmbači za njih’’. Da je znala da će morati da radi za strance dok oni ručaju ne bi otišla ni u ludilu. Ona je to planirala skroz obrnuto.

Danas me ponovo zvala da pita šta ima novo i kukala da je ništa ne  pitam jer tamo ’’iiiiimaaa da se raaadiii’’.

Ja, jadna, sedim ovde i pitam se kad će više naš narod da ukapira da mora da se radi. Svuda. Da je to normalno. I da nigde više na svetu, sem kod nas, ne postoji taj sistem – evo ti pos’o – ništa ne moraš da radiš.

Da mi i jesmo ovde gde jesmo samo zato što niko ništa nije radio.

I pošto nešto uvek moram da kažem a izbegavam da kažem ono zbog čega će me optužiti da se mnogo pravim pametna ja u tom trudu da se ne pravim pametna lupim pa jedva živa ostanem:

Pa, jebi ga, vrati se onda…

I na zavržih rečenicu. Reče mi da sam luda, da je ona ovde dala otkaz, da zna da ne bi mogla u ovim godinama nigde da se zaposli sem negde kao čistačica, nije luda da radi kao čistačica. Ovde.

Ono jeste. Čistačica ovde i čistačica tamo nije isto. Odavde se ne vidi da je tamo čistačica. Ovde joj ipak osećaj plavokrvosti to ne bi dozvolio.

Al’ ja računam ovde ne bi morala da čisti. To jest da radi. Ovde to još uvek ne mora. To, kad se zaposliš da moraš i da radiš.

A sutra ću da pišem o umetnosti mastrubiranja, to jest o masturbiranju kao nauci. Da podelim nova saznanja sa vama. Ja sam mislila da je to obično masturbiranje kad ono nauka!

Ne bi ja, nego Čarobna tamo kod nje otvorila temu. Ja se odma’ osetila prozvanom.

37 Responses to “Jebote, mora da se radi!”

  1. Pa naravno, zna se kakva je trava s druge strane tarabe… Ja cak poznajem tipa koji je platio nekoj Amerikanki da se uda za njega(!) da bi dobio drzavljanstvo. I eno ga, pere prozore.

  2. Pa da! Tako je to ovde. Kaze meni pre neki dan zena sa 28 godina radnog staza da je dobila novu direktorku i da je prava vestica. Sto,pitam ja. Zamisli,kaze,rekla nam je da je ne zanimaju guzve u prevozu,na mostovima i slicno; radno vreme je osam sati,pa mi mozemo da izvolimo doci i u podne, ostacemo do osam uvece, zamisli! Ja rekoh da mi to zvuci sasvim posteno, ali sta ja pa znam…

  3. Nema kod Švabe plate za džabe. Ali u pravu je što se ne vraća – čistačica bi ovde umrla od gladi uz sve pogodnosti neradničkog mentaliteta, tamo može lepo da se živi od čišćenja, šivenja, krojenja, točenja benzina i sličnih poslova koje ovde ljudi smatraju “ispod časti” a zapravo su pošteni… ako ih čovek zaista radi a ne odrađuje.

  4. heh . . . lezi ‘lebe da te jedem . . .

  5. Uh, de me nadje od sabajle… Kod mene u skoli, gde je socijalna struktura takva da ima da se radi dok ti oci ne pobele, pedagog i socijalni radnik dane provode pijuci caj, peruci ruke i cekajuci da dodje “pristojno” vreme da odu kuci (od 8 do 12 dosta je valjda). Cistacice su nam ekstra osetljive i uvredljive, ne daj boze da im se slucajno skrene paznja na neko djubre, prasinu ili prozore koji izgledaju kao da tu niko nije boravio bar 20 godina… Tu bi se ova tvoja carski nauzivala. Da sam znala ranije, da ti javim, da se zena ne zlopati po belom svetu. Naslo bi se neko radno mesto i za nju. 👿

  6. Ma šta kažeš? Nije moguće da tamo mora da se radi. U kakvom se ona samo čudu našla kad je “otkrila toplu vodu”. Jedan moj drug rođen u Beču, inače odavde poreklom, kad dođe beči se samo tako. Te budžena kola, te budžena garderoba, te ovo, te ono… i ako je njihov, a u stvari naš, tamo noću čisti tramvaje i kaže da mu je mnogo dobro. Sa našom školom tamo samo tramvaje može da čisti. Nije to malo važan posao, to je jedan od cenjenijih poslova. Ovde se beči, a tamo mu oči ispadaju od posla.

  7. Ketchua, tudje je uvek sladje a nemam ja ništa protiv tog plaćanja kao načina da postaneš ravnopravan član sa svim mogućim dozvolama i papirima, svakome po volji, tj. svaka ljubav košta…

    Magi, čega sam se ya svoj kratki radni vek nagledala to je za romane, na primer, osam sati veze nešto i stavi ga u fioku samo kad neko naidje, vade šnitove, ma svašta, samo retki nešto stvarno rade i svi ostali ih smatraju za budale.

    Walker, svaki je posao pošten, kod nas jesu ponižavajuće plate čistačicva ali ponižavajuće su svačije ako nisi pri vrhu vlasti. Da smo radili možda bi bile veće, ovalo, shodno radu ssasvim su pristojne.

    Drveni_advokat, tako nas i uče, zar ne. SAmo ti završi neku školu, da te ubacimo negde, bog da te vidi! Koga god pitaš kako mu je na poslu reči će – ma super, ne mora ništa da se radi…

    Sanja, čistačica kod mog hazbenda u školi za koju on kaže da je jedina koja u toj školi nešto vredi ima platu 12 000, šta da kažem. A većina njih su stvarno uvredljive i mnogo vole da rade onda kad ne treba, na primer kad stojiš u čekaonici i svaki čas moraš da pocupkuješ da ti ne bi onim odvratnim krpama mlatila po nogama ili dok kupuješ u nekom marketu a ona ide za tobom i čisti pa se još i nervira kad je napolju kiša.

    Čarobna, ona nije rodjena u Beču al’ vidiš završi tamo i u skoro pedeset godina otkri da mora da se radi. Al’ naplatiće im za svaku košćicu u telu, tako kaže… I ona se ovde beči a tamo smeška, takvi smo mi…

  8. Tacno je da su im plate ponizavajuce male, da je nemoguce od toga da se zivi, ali s druge strane, uzmi svoje dete za primer – godinama radi, uci, muci se na milion nacina. Kosta te sto novaca, zivaca, neprospavanih noci, sekiracije… i sutra ima platu samo nesto vecu od toga. Koliko je ljudi koji ne mogu da dobiju ni takav posao? Nemoj pogresno da me shvatis, nije mi namera nikoga da ponizavam ili marginalizujem, najmanji problem su cistacice. Mene generalno nerviraju ljudi koji ne rade svoj posao. Kakav je, takav je, ako si vec tu odradi posteno, ako ti se ne svidja, idi dalje. Nisam ni ja zadovoljna, ali to deca ne vide i ne trpe. Nisu oni krivi zbog moje plate, uslova u kojima radim i zivim. Trudim se iz sveg srca da im pruzim koliko god mogu. Nadam se da se razumemo. 😉 😛

  9. I mene je to bunilo,
    Nekad sjajne zanatlije pristaju da ciste i kopaju za sumnjive gazde, umesto da uvde zapnu za sebe.
    Dumajuci ovo ili ono, zakljucio sam da je to tek, naizgled, polje apsurda ali ima i poneko objasnjenje.

    Da su ovde ostali, prilicno je izvesno da bi se junaci price ceo zivot bedacili, sto s pravom, sto zbog svoje inertnosti i uklapanja u opsti nerad.
    Deca bi bila nezadovoljna njima i brzo bi ih odgurnula pa bi izgubili i porodicnu oazu.

    Tamo zive u civilizovanom okruzenju, kad svrate ovde u posetu zavide im komsije, deca se raduju koverti s parama, na kraju zarade devizne penzije koje ovde mogu da sanjaju cak i na boljim mestima.

  10. SAnja, uopste te ne shvatam pogresno, jeste to tako ali ne radi se samo o platama vec i o ponizavajucem odnosu prema tim zenama. Uostalom, nisu cistacie vise neobrazovane kao sto su nekad bile sad na mestima cistacica i kafe kuvarica imamo vrlo obrazovane zene. Takvo je vreme doslo.

    A to da neki ne rade svoj posao, ja uvek kazem ako ti je ponizavajuce, ako mislis da je malo, sta god da mislis idi, brate, ima ko kuka za tim poslom.

    Koji god posao da je u pitanju radi ga kako najbolje umes a to kolike su nam palte je vec druga stvar… za neku drugu pricu. Prosecno su nam taman kako treba, bar tako kazu oni koji rade za milione pa posle iz moralnih pobuda, zato sto su otkriveni daju otkaze potpuno uvredjeni sto nismo razumeli vrednost njihovog rada.

    I verujem da ne marginalizujes ljude, za mene ta marginalizacija ne postoji, gadi mi se. Ili moja marginalizacija bi isla u potpuno drugom smeru, obrnuto, imam drugacije kriterijume o podobnosti da neko bude deo mog okruzenja, mog licnog. Moze mi se😀

  11. Drnch, zavide im komsije, tacno, i zarade devizne penzije, i to je tacno.

    Do te devizne penzije zive kao paradajz turisti u nekoj zemlji, vratili se kakvi su i otisli da se ovde sekiraju kako ce biti sahranjeni, ko ce od rodbine da im se natovari na vrat i da konacno urade fasadu na kuci pa da mirno umru. E, jebem ti takav zivot!

    Kad resis da odes – idi da zivis a ne da ides ka grobu i procerdas svoj zivot za neke glupave zidove koje ”nece u grob da nosi, nego pravi za decu” pri tom lisavajuci decu svega i svacega da bi napravili tu kucu.

    Vecina njih nema nista sa civilizovanim okruzenjem u kome zive, oni se druze po klubovima gde jedva cekaju da im dodje neka pevaljka odavde, slatko da se ispricaju i ponapijaju. Devedeset posto nasih rasejanih po svetu su takvi. Onih deset posto zivi normalno, tj. zivi ne zivotari.

  12. hebemu! al’ si ga opisala… pa i ja ovde tako zivim!:mrgreen:

  13. volim paradajz, volim pevacice, sve bi u nekretnine da metnem umesto da putujem u Dubai.. sve isto, plus blogovoanje. e, tu se razlikujem!😆

  14. Razlika je sto nisi gastarbajter ”pa o vratu obesim kravatu” nego domacin covek:mrgreen:

    pa jos i blogujes😀

  15. Salu na stranu, mnogo ljudi je i ovde slabo integrisano u sredinu i ne koristi sve sto ovde postoji. Nemaju para, nemaju volje, nemaju kad… To nije pitanje samo lokacije gde zivis, nego vise stvar staleza koji ti omoguci ili uskrati jos ponesto…, da ne obrazlazem sad to.

    Ono bitno (nije reklama za BITNO!) je da nam treba nekoliko generacija da se negde ustalimo. Kad se ustalis onda deo drustvenog zivota cine desavanja sa rodbinom i visegeneracijskim prijateljima(slave, rodjendani, dizemo krov na kuci pa onda to slavimo…) .

    Ovi prekinu ovde, ne ustale se tamo, pa se onda vrate sa decom koja nisu ni tamo ni ovamo. Papazjanija.
    Zato ih i tretiramo k’o zombije. U sustini su oni isti … samo malo usminkaniji i bez razloga za lokalno delovanje.

  16. Rodjena beogradjanka sa srednjom skolom, je cistila skoro 4 godine, divnih 90-tih u jednom domu zdravlja. Da sam dobila resenje za stalni radni odnos, verovatno bih ostala jos tamo da radim. Mozda bih avanzovala, mozda ne bih, ali se ne stidim ni jednog dana i posla koji sam obavljala, a bilo je jako, jako tesko, a plata mala.
    Bila sam i ostala svoja, ja kao licnost, osoba, i posao koji sam radila mi je doneo niz sjajnih prijateljstava koja postoje jos uvek.
    Moze se sve, ako se prihvatis i prihvatis izbor koji ti je nametnut ili odabran.
    Ne vidim razlog kukanja tvoje drugarice, iskreno, bar je bolje placena nego njene koleginice ovde. Najlakse je kukati i sujetasiti.
    Kad izadje s posla na celu joj ne pise cime se bavi a sigurno bolje zivi nego mi ovde. A i ovde se isto radi.

  17. Potpuno se slazem sa Grinetom.
    Ostaje ona druga dilema: da li VSS, ili vrhunski majstor treba da ode napolje i pere sudove il’ da se bori ovde?
    Univerzalan odgovor, mislim da ne postoji.
    Kakvu god odluku covek da donese, ona (odluka) bi trebalo da uzme u obzir nastojanje da se mesto za zivot porodice ustali.
    U suprotnom nastaju gorepomenuti zombiji koji meni deluju kao prilicno dehumanizovana sorta. Nekako bez korena i pravih prijatelja.

  18. Vrlo je tesko doneti odluku, bar je meni tesko, dok sve aspekte ne izanaliziram do najsitinijih crevaca, e ako je donesem, stanem iza nje i cutim. Valjda tako rade zreli ljudi bez obzira na obrazovanje.
    Ili je to opet onaj moj venericni jarac?:mrgreen:

  19. I ja se slazerm sa Zelenon, ne vidim nikakav problem u tome i sama sam kao studentkinja jedno leto provela cisteci i to parking. I nista mi nije bilo, niti se toga stidim. Ova moja je bila zanesena kako tamo, bilo gde samo da nije ovde, teku med i mleko i da samo nju jedva neko ceka da dodje i da je placa da uziva. I njoj na zalost jeste ponizenje, ovde sve sem mene laze kako adi kao vaspitacica u obdanistu a ne zna da kaze ni dobar dan.

    Sto se gastarbajterskih prica tice mislimd a su sve tragicne na sovj nacin, kao sto rekoh ako zelis da odes idi ali da zivis a ne da budes ni tu ni tamo.

    Drnch, naravno da univerzalni odgovor ne postoji mada bih se ja nekako uvek odlucila za borbu ovde. Imala sam mnogo prilika da odem, konkretnih poziva, pa nisam. Prethodno nije ni moj otac kao strucnjak prihvatio ni jedan poziv. Mi porodicno mislimo da nam je mesto ovde, razloga je mnogo i ja na zalost uopste ne razumem te price – idem da zaradim pare. A koliko ne razumem price kad roditelji odu i decu ostave babama i dedama pa im psotanu potpuni stranci da ne pricam.

    Skoro sam cula pricu o nekom coveku koji sezdeset godina nije dolazio u Srbiju, umro u Americi i ostavio u amanet da ga sahrane ovde. SAhranili ga totalno sludjeni o cemu se radi, nikad videli Srbiju… I sta sad sto mu koske leze ovde. Dosao da pravi guzvu pod zemljom. To mi je totalno blesavo. Trebao si, kad si vec toliko vezan za rodnu grudu da zivis na njoj a ne da dodjes u kovcegu.

    Raspisah se ali o ovome stvarno moze nadugacko.

    Sustinski – meni je to glupost. Zivotna.

    Ne moze se ziveti na vecitom putu…. to je propusten zivot.

  20. Dobro je! Vec sam se uplasio da cu da pricam sam sa sobom.
    Svi se bacili na istrazivanje i sakupljenje gradje za post na temu koju si najavila!:mrgreen:

  21. Jel?

    A praksa:mrgreen:

  22. Zelena, luda zeno, ne nazivaj ga venericnim jarcem sve mislimda ima neku venericnu bolest😛

    normalno, kad doneses odluku stanes iza nje, cutis i teras Ili se predomislis pa teras na drugu stranu.

  23. Ma brojala sam jadna sta si greskica napravila, pa ne mogu cudu da se nacudim, mLogooo😆
    Rekorder si bre🙂

  24. Sve, sve al’ nikako da ukapiram sto mi, bre, brojis greske, baksuze jedan😀

  25. E kakve ste… vi se tu zezate na bloggerske fazone, a jadna žena tamo mora da radi😦 …😀

  26. A koliko je mene zivaca kostalo dok sam ovo pisala, a?

    Moj rad se ne ceni uopste😀

  27. Ne seri, pardon, da se tamo radi?😦 A ja čuo da milina…pa jošte čuo da se ovih dana ove famozne krize srpski strendžeri vrću vamo…svašta je moguće…praziluk im iz dupeta viri…

  28. I meni se cini da se sve vise nasih vraca iz belog sveta. Nije lako ziveti “tamo negde” a rmpati se mora svugde. E, negde se to bolje placa, negde losije! Pisacu o kumovima!

  29. Mahlat
    samo mah, mah..jedva i to…usli nam virusi u kucu…i napravili karantin…(salji paket… 😉 )

  30. Ja ne znam kako neko ostane ovdje a ne poludi, najblaze receno? A ne znam ni kako neko ode a ne poludi bez porodice, prijatelja, i svega onoga sto te veze…

    A opet sto se tice tog njenog laganja da je vaspitacica, to donekle razumem. S obzirom na to kako nas narod voli da “oplete” po svima, poznatim i nepoznatim, verovatno bi i njeni poznanici – kad bi znali istinu, ispirali s njom usta svaki put kada je vide u zemlji. E sad, nekom to smeta, nekom ne. Njoj smeta ocigledno.

    Jednom su mi nudili da radim u butiku ili kaficu, uz ironiju da bih bila najobrazovaniji radnik sa VSS, pa sam odbila, spakovala se i otisla iz majcice Srbije. Da se razumemo, ne stidim se nijednog posla koji je posten, ali drugo je kada radis nesto kao student – za dzeparac, a sasvim drugo je kad treba da radis nesto sto je tvoj poziv, za sta si se skolovao pa ti umesto toga demokratska zemljja koja ide u Evropu, jasno stavi do znanja da za tebe ima mesta samo u buticima ili kaficima. Kako se zaposljavaju u drzavnim organima, firmama ili bankama npr. to je vec za neku sasvim drugu temu, ali reci cu vam da sigurno nije preko javnih konkursa.

    I nije da mi nije zao, jeste itekako. Ali ja zaista zelim da radim samo to za sta sam se skolovala, i ne zelim da se osecam kao da trazim nemoguce, mnogo, ili kao da je to SF… A tu sam se upravo tako osecala…

  31. shaputalica Says:

    “Cistacice su nam ekstra osetljive i uvredljive, ne daj boze da im se slucajno skrene paznja na neko djubre, prasinu ili prozore koji izgledaju kao da tu niko nije boravio bar 20 godina… ” – Sanja, da ove naše ne rade i kod vas honorarno?😯

  32. shaputalica Says:

    Šalu na stranu, svaki posao ili radi najbolje što umeš ili nemoj brate da ga radiš nego sedi kući i čitaj ljubavne romane! Da l’ cepaš atome ili čistiš Dom zdravlja, nema veze.
    Imamo mi u familiji jednog takvog gastarbajtera, ovde ostavio kuću, firmu, ženu i decu i otiš’o preko bare da rmba sve što mu ponude, a nude samo najgrdje. Da je tako radio ovde, zaradio bi sasvim dovoljno, i više nego što mu treba, ali neee, Amerika zemlja obećana, dve godine nije decu video, mislio tamo samo njega čekaju da uživa, a oni da mu plaćaju. A dok je bio ovde dupetom nije mrdao. Jebi ga.

  33. Sarah, cuvajte se, ja jedva pretekoh, evo druga nedelja a jos nisam skroz zdrava.

    Alta, tek ces videti kako su neke stvari nemoguce kad budes konkurisala a oni ti trazili radno iskustvoa koje sa ovakvim saludjivanjima ne mozes da steknes nikako. Idi ti tamo ge si planirala, to je jedino resenje.

    SAptava, one vecinom imaju posebnu obuku kako biti direktor umesto direktora, to je uvredljivo, cudo jedno.

    Sto se tice tog tvog, odavde se ne vidi sta tamo radi, ovde je to sramota. Sta da se radi, tudja govna valjda ne smrde kao domaca. Bice da je to!

  34. Punky, praziluk im viri iz dupeta al’ ga vise ne jedu, nije fensi😀

  35. kad sam jednu spremačicu u firmi gde sam radila, pitala da li bi htela da mi pomogne kod mene kući u spremanju, umal’ me nije ošajdarila krpom što je držala u ruci: Štaaaaa??? vikendom…? pa ja imam svoju vikendicu, za vikend!!! A, ja, zemljo otvori se ! 🙄

  36. čistačice ovde, kao rade?
    napune kofu vodom, metnu krpu na onu motku, i jurnu kroz hodnik vrišteći na svakog ko u tom trenutku naidje.
    Kad stigne na drugi kraj, tu krupu gurne u kofu, uvije dva tri puta pa u suprotnom pravcu takođe vrišteći što se šetkaju dok ona radi.
    Tu krpu u toj vodi “ispere” šesnes puta, a onda tu vodu prosipa u neki WC, naravno da bi ga oprala.
    Kol’ko škole, tolko pameti – takav posao.
    Čistačice preko grane…gospodje, samo ne treba da se stide posla koji rade. Jer tamo i kad neko ode u WC on piša u rupu, ovde se piša uza zid, da bi se čistačicama napravio posao.
    Pu, jebem mu… oopasno sam se unervozio dok sam čitao i pisao komentar kod tebe i dede.

  37. Izvini, cistacica kod nas je zanimanje na ceni. Rasiri bacile, pokupi traceve,moz te zaposli kad oces, s direktorom je na prs u guzu. I malo se radi tj previse po njihovim saznanjima. Treba zenu da obavestis, mozda se i vrati u domovinu snega i leda🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: